Kako smo zaboravljali svoje heroje

Šta nam u zemljama bivše Jugoslavije znači borba protiv fašizma i nacizma u vreme II Svetskog rata i kako je predstavljamo?

Važan prilog za odgovore na ova pitanja dali su u Jajcu, 28. i 29. novembra kustosi memorijalnih muzeja posvećenih jednom događaju Drugog svetskog rata iz Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine, odnosno muzeolozi i kustosi iz nacionalnih muzeja svih bivših republika Jugoslavije. Na konferenciji pod nazivom "1945 - 2015: Muzeološke apologije (dis)kontinuiteta", koju su organizovali Nataša Jagdhuhn i jajački Muzej AVNOJ-a, muzeolozi i kustosi govorili su muzealizaciji Drugog svetskog rata u memorijalnim i istorijskim muzejima, dajući pritom pregled minulog i aktuelnog rada muzejskih ustanova iz kojih dolaze. Verovali ili ne, bio je to prvi ovakav susret muzeologa nakon ratova iz devedesetih; po prvi put su ljudi iz memorijalnih ustanova, prepuštenih neretko zaboravu i propadanju, dobili priliku međusobno razgovarati o neprilikama u kojima su radili neposredno nakon raspada Jugoslavije i (ne)prilikama u kojima rade danas. 

Skup muzeologa u Jajcu otvorio je istoričar Dubravko Lovrenović, koji je govorio ispred bosanskohercegovačke Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika. U istoriji naše zemlje, istakao je u uvodu Lovrenović, "postoji nešto drugo, a ne samo ovo što smo sami sebi napravili u poslednjih 25 godina".  

- Mesta sećanja na borbu u Drugom svetskom ratu su marginalizovana i uništena. Mi smo potisnuli i zaboravili nešto u čemu smo bili svetski relevantni. U maniru najcrnjeg revizionizma, okrenuli smo se kontranarativu, koji govori protiv nas, rekao je Lovrenović. Predstavljajući spomenike NOB-a, odnosno memorijalne muzeje i komplekse u BiH, Lovrenović je, između ostalog, govorio o Spomen parku Vraca iznad Sarajeva i Partizanskom groblju u Mostaru. Sarajevski spomen park podignut je u čast 12.000 Sarajlija i Sarajki poginulih između '41. i '45. godine. U tom razdoblju poginuo je gotovo svaki sedmi stanovnik Sarajeva. Nekad je u kompleksu na Vracama, podignutom njima u čast, radilo 15 zaposlenih. Do početka poslednjeg rata kompleks je bio dobro posećen, a danas je u potpunosti devastiran, bez izgleda da će skoro biti obnovljen. Jednaka sudbina zatekla je i Partizansko groblje u Mostaru, gradu koji je dao 12 narodnih heroja i blizu 6.000 boraca NOB-a. Na kraju izlaganja Lovrenović je prikazao fotografiju ostataka uništenog spomenika na Makljenu, koji su danas "zastrašujući simbol vremena u kojem živimo".

- Podržavam inicijativu kolege Ive Goldsteina, da se najreprezentativniji spomenici NOB-a predlože za zaštitu UNESCO-a. U Bosni je nad tom idejom postavljen znak pitanja od strane jednog naroda, jer ideja zajedništva koju spomenici NOB-a nose ne idu u prilog aktuelnoj političkoj klimi u BiH. Političkom okruženju u kojem se nalazimo takva vrsta sećanja nije potrebna. Njemu je potrebna krv i nešto što razdvaja ljude, kaže Lovrenović.

Svoj muzej potom je okupljenima predstavila jedna od domaćica skupa Emsada Leko, direktorka Muzeja AVNOJ-a. Muzej je, kaže, dobro posećen, svake godine ima između 15 i 20 hiljada posetilac, a od toga je pet do sedam hiljada učenika, koji dolaze organizovano sa svojim školama.

- Uglavnom nas posećuju učenici iz škola u Federaciji, odnosno iz mesta s većinskim bošnjačkim stanovništvom. Što se tiče inostranih posetilaca, najbrojniji su Slovenci, kojih godišnje u Jajce dođe oko sedam hiljada, rekla je direktorka Muzeja AVNOJ-a. Jajački muzej, zgrada u kojoj je 29. novembra 1943. godine stvorena Titova Jugoslavija, bio je u poslednjem ratu potpuno devastiran, a obnovljen je u prvom redu zahvaljujući trudu i zalagnju ljudi koji u njemu rade. Posebno priznanje za to valja odati Enesu Milaku, bivšem upravvniku muzeja koji je preminuo prošle godine.

Zanimljivo izlaganje imao je muzejski savetnik Drago Trninić iz Drvara, koji je predstavio drvarski Muzej 25. maj. Ovaj muzej na papiru je osnovan 1952. godine, da bi s radom počeo desetak godina kasnije. Početkom osamdesetih imao je po pola miliona posetilaca godišnje.

- U muzeju smo imali dela Safeta Zeca, Mersada Berbera, Petra Lubarde, veliki broj eksponata, među kojima i jednu od četiri Titove originalne uniforme. Muzej je igrao značajnu ulogu za celu Bosnu i Hercegovinu. Mi smo 1985. godine, kao muzej, dali platu celom kolektivu Grmeča iz Drvara, koji je imao sedam hiljada zaposlenih. Zamislite tu situaciju, da jedan muzej može finansirati plate za sedam hiljada radnika, rekao je Trninić.

Muzej u Drvaru bio je jedan od prvih uništenih muzeja u poslednjem ratu. Tri zgrade su razorene, a eksponati i umetnička dela su pokradeni. Titova uniforma najpre je završila u Beogradu, a da bi potom bila prodana privatnom kolekcionaru u Montrealu za deset hiljada dolara.

- Muzej smo 2007. godine obnovili uz pomoć USAID-a i koliko toliko ga postavili na zdrave noge. Iduće godine proslavljamo 75 godina ustanka u BiH i nameravamo tu godišnjicu obeležiti dostojno, rekao je Trninić. U svom radu drvarski muzeolozi, kao i njihove kolege na drugim mestima, prepušteni su svojoj snalažljivosti i entuzijazmu.

- Puno toga zavisi od lokalne politike i lokalnih funkcionera. Politika je oduvek nastojala da se umeša u našu struku. Kad bi nama, muzeolozima dopustili da se dogovaramo o našem radu bilo bi puno bolje. Ispred Bosne i Hercegovine bio sam član komisije koja je s predstavnicima drugih republika dogovarala postavku u Aušvicu, u sklopu obnove tamošnjeg Paviljona 7. Sve smo dogovorili, a kad su države morale uplatiti pet miliona maraka sve je stalo i tako stoji već dve godine, rekao je Trninić. Muzejski savetnik iz Drvara govorio je i o iskustvu rada u devedesetima, kad je radio u muzeju u Banja Luci. Tamo su mu, kaže, pretili smrću, tražeći da skine izložbu o II Svetskom ratu, na šta nije pristao.

- U Jugoslaviji su muzeji II Svetskog rata bili izdašno pomagani. Za jedan veliki okrugli sto mi smo jednom prilikom dobili stotinu hiljada maraka. Ne verujem da danas svi skupa dobijemo 100 hiljada maraka godišnje. Politika od muzeologije pritom traži da podredi narativ aktualnoj političkoj situaciji. Jedno je politika, a drugo istorija. Ako ne radite svoj posao kako vam savest nalaže, ako pristanete uz politiku - gotovi ste, kaže Trninić.

U kojoj mjeri je politika uticala na muzeologiju razgovarali smo s organizatorkom skupa Natašom Jagdhuhn. Ona piše doktorat na temu muzealizacije Drugog svetskog rata nakon raspada Jugoslavije.

- U svom istraživanju susrela sam se s različitim tendencijama u muzealizaciji Drugog svetskog rata: NOB posle raspada Jugoslavije dobija novo značenje, tumači ga se kroz sočivo poslednjeg rata. Uz događaje iz NOB-a memorijalni muzeji tako neretko daju izložbe i o poslednjem ratu. Takav primer imamo na Kadinjači, gde je postavljena izložba o NATO bombardovanju, zatim u Foči, gde se uz muzej posvećen Fočanskim propisima nalazi i soba za borce Republike Srpske. Na Kozari smo imali "privremenu izložbu" o genocidu nad srpskim narodom u XX. veku, koja je potrajala 12 godina, a u Jablanici uz postavku koji govori o Bici na Neretvi imamo i postavku koja govori o poslednjem ratu, istaknula je Jagdhuhn. Pitali smo je i o različitim narativima što ih nude susedni memorijalni kompleksi Jasenovac i Gradina.

- Ljudi koji rade u ovim memorijalnim kompleksima službeno ne smeju sarađivati. Izlaze s potpuno različitim slikama, brojevima i porukom. O stradanju u Jasenovcu gledišta su približili čak i Srbija i Hrvatska, ali memorijalna područja do toga nisu došla, kaže Jagdhuhn. Ona pritom spominje i Memorijalno područje Sremski front, u okviru kojeg je nakon rata izgrađena crkva.

- Sremski front nije usamljen primer i u nacionalizaciji i klerikalizaciji sećanja. U spomeničke komplekse useljavaju se religijska obeležja, a jedan od primera je i izgradnja krsta na Kozari. Citati s porukama Kozarske epopeje pritom su skinuti, jer se nisu uklapali u novi narativ - kaže Nataša Jagdhuhn.

Svoje muzeje i memorijalne komplekse predstavili su u Jajcu i drugi učesnici skupa pa je tako bihaćki Muzej prvog zasjedanja AVNOJ-a koji je takođe u ratu devastiran, a kasnije obnovljen predstavio njegov kustos Davor Midžić.

- S postavkom iz 1982. godine naš muzej imao je oko stotinu hiljada posetilaca godišnje. Zgrada je u ratu dva puta direktno pogođena artiljerijom, a 2003. i 2004. godine povedena je ozbiljna inicijativa za njenu obnovu. Lokalne vlasti pritom su insistirale da u zgradi muzeja moraju biti održavana sva kulturna i druga događanja pa i predizborni skupovi. Kad je zgrada obnovljena stavili smo novu postavku. Zanimljivo je da muzej nije organizovano posetila ni jedna škola iz Bihaća, iako se dve škole nalaze stotinu metara udaljene od zgrade muzeja, rekao je Midžić. Nudili smo im, kaže, besplatan ulaz, ali - "neće da dođu".  

Spomen kompleks Kozara, odnosno muzej na Mrakovici, predstavila je Marina Ljubičić, naglasivši da je 20 posto njegovog sadržaja posvećeno ustanku, 60 posto kozaračkoj epopeji i dvadeset posto razdoblju u kojem su narodnooslobodilačke snage zabeležile pobedu u Drugom svetskom ratu.

- Nekad smo na Kozari imali do 300.000 poseta godišnje. Muzej u ratu nije oštećen, zbirke su kompletno sačuvane. Sanacija muzeja odvijala se 2012. godine, a autori su naši dugogodišnji saradnici. Muzej je dobio više prostora, prostorom dominira fotografija Mladena Stojanovića, a u delu koji govori o stradanju kozaračke dece dominira ličnost Dijane Budisavljević, žene koja ih je spašavala. I dalje nam dolaze brojni ljudi s prostora cele Jugoslavije, kao i iz inostranstva. Olakšavajuća je okolnost što se spomen područje nalazi na samom ulazu u Nacionalni park. Dolazi nam veliki broj dece iz škola, a uglavnom su to posete iz škola u Republici Srpskoj. Izuzetak je bila organizovana poseta dece iz Cazina i Sanskog mosta, rekla je Ljubičić.

Javnu ustanovu Nacionalni park Sutjeska - Tjentište predstavio je Đorđe Vuković, koji je dao kratak pregled istorije jednog od najpoznatijih memorijalnih kompleksa bivše Jugoslavije.

- Spomen kosturnica iz 1958. godine bila je nukleus, oko kojeg je izgrađeno sve ostalo. Tamo su položeni posmrtni ostaci preko tri hiljade partizanskih boraca. Na Dan borca 1983. godine mi smo na Sutjesci imali posetu od 100.000 ljudi, ali već '84 godine taj broj pao je na deset hiljada posetilaca. Godine 1991. po prvi put nije održana komemoracija na Dan borca, a 2000. godine održana je prva komemoracija nakon rata. Tragovi devastacija vidljivi su na spomenicima. Muzej je 2001. godine uvršten na listu spomenika svetske baštine UNESO-a zbog unikatnih arhitektonskih rešenja Ranka Radovića, autora spomen kuće na Sutjesci. Istorijski muzej na Tjentištu je devastiran, a reljefnu mapu celog područja odnele su međunarodne snage, rekao je Vuković.

Memorijalni kompleks Kadinjača - gde je, braneći odstupnicu partizanima koji su se povlačili iz Užica, 29. novembra 1941. godine listom izginuo Radnički bataljon - predstavila je Slavica Stefanović. Ispričala je da srbijanske vlasti devedesetih u kompleks uopšte nisu ulagale, iako na obeležavanje pogibije Radničkog bataljona i danas dolazi priličan broj posetilaca.

- Od otvorenja kompleksa do rata na Kadinjači smo imali 2,3 miliona posetilaca. U onom ludom vremenu devedesetih uspeli smo sačuvati predmete, ali još uvek prikupljamo fotografije poginulih boraca. Devedesetih godina svaki spomenik NOB-a u Srbiji je bio izložen poruzi, pa se broj posetilaca od prosečno 200.000 godišnje sveo na desetak hiljada. Vreme je to kad je s gradskog trga u Užicu uklonjen Kršinićev spomenik Titu. U tom razdoblju spomeničke figure na Kadinjači bile su ruinirane, spomen dom je propadao. Projekt konzervatorsko-restauratorskih radova na sanaciji spomeničkih kompozicija realizovan je 2011. i 2012. godine, rekla je Stefanović.  

Jednu od najlepših priča o sećanju, onu o Memorijalnom centru Lipa pamti, ispričala je Vana Gović. Memorijalni centar Lipa pamti posvećen je sećanju na ubijene stanovnike sela Lipa, koje su 30. aprila 1944. pobili nacisti i fašisti. Ubili su sve ljude koje su zatekli u selu. Lipa je tog dana imala 269 žrtava, među kojima i 96 dece.

- Mi smo sledbenici starog muzeja, koji je delovao do 1989. godine. Inicijativa za prvi muzej, kao i za njegovu obnovu, stigla je od lokalne zajednice. Ljudi su se želeli sećati onih koji su ubijeni. Lokalna zajednica aktivno je i danas uključena u rad muzeja. Interes za rad muzeja, dakle, nije bio uslovljen ideološkim i dnevno-političkim razlozima. Meštani Lipe podigli su svojom inicijativom i spomenik ubijenima, a novac za njega skupili su organizovanjem seoskih plesova. Nova postavka muzeja otvorena je ove godine, a on se nadovezuje na stari, rekla je Gović.

Na sastanku muzeologa govorila je direktorika Muzeja istorije Jugoslavije iz Beograda Neda Knežević, koja je predstavila ambiciozan projekt svoje ustanove. Radi se o postavci koja će sa stotinu izloženih predmeta tematizovati istoriju Jugoslavije, a biće predstavljena povodom obeležavanja stogodišnjice od nastanka prve Jugoslavije.

Muzeolozi okupljeni u Jajcu zaključili su da im je nužno povezivanje, kao i otpor pokušajima revizije povesti putem političkog uticaja na muzealizaciju Drugog svetskog rata. Takođe, jedan od zaključaka skupa je da bi trebalo pokrenuti projekt koji će govoriti o spašavanju muzeja NOB-a u devedesetim godinama prošlog veka, kad su muzeolozi i ustanove koji se bave ovim delom naše istorije protiv sebe imali medije, politiku i opštu društvenu klimu. Uprkos tome, uglavnom su opstali, ali njihova borba još uvek traje, jer aktuelna politička klima, kako to u uvodu reče Lovrenović, nije pogodna za obeležavanje onih aspekata istorije koji jugoslovenske narode spajaju, a ne razdvaju. (tekst je preuzet sa sajta Lupiga.com)