Milioni evra za ekonomske ambasadore, a od njih nema vajde

Srbija je počela da povlači deo ekonomskih diplomata jer nisu uspeli da poprave privredni imidž Srbije u zemljama u kojima su bili, niti su doveli investitore zbog kojih su plaćeni.
Od 2010. godine, kada je odlukom Vlade Srbije izabrano 27 ekonomskih ambasadora čiji je zadatak bio da pospešuju ekonomske odnose sa zemljama u kojima su postavljeni, a pre svega dolazak investitora, iz državne kase za njihov rad je do sada isplaćeno četiri miliona evra.

Skor bi bio i veći da 2013. Srbija nije počela da povlači deo ekonomskih diplomata jer je postalo jasno da od njih nema nikakve vajde, niti su uspeli da poprave privredni imidž Srbije u zemljama u kojima su bili niti su doveli investitore zbog kojih su plaćeni. Ostalo ih je devet i oni će uskoro biti u Srbiji i njih će do polovine naredne godine plaćati država. Tako će se neslavno završiti misija državnih službenika koji su poslati u inostranstvo sa velikim očekivanjima i nadanjima i po ugledu na države koje su na taj način uspele da dovedu investitore i promovišu privredu svoje zemlje.

Ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić objašnjava da će u junu naredne godine biti vraćeno i devet preostalih ekonomskih diplomata, kao i da će na drugačiji način biti izabrani novi, koje će ovoga puta plaćati Privredna komora Srbije.

"Učinak dosadašnjih ekonomskih diplomata bio je prilično mršav i koštali su državu više nego što su joj doprineli, pa će sada biti izgrađena potpuno nova mreža. Inače, u koje će zemlje biti poslati znaće se kada ministarstva trgovine, privrede i spoljnih poslova, zajedno sa Privrednom komorom Srbije, naprave analizu i plan. To će svakako biti one s kojima Srbija ima najveću robnu razmenu, poput Italije, Nemačke, Rusije i sličnih zemalja, u kojima postoji prostor za investitore", objašnjava Ljajić.

Buduće ekonomske diplomate Srbije, međutim, biće pod stalnom kontrolom, a jedina mera njihovog rada će, kako tvrdi Ljajić, biti koliko su kontakta u zemlji u kojoj rade ostvarili i koliko su investitora doveli. Inače, od 27 diplomata koje su 2010. otišle sa zadatkom da privuku strane investitore u Srbiju ostali su samo oni u u Berlinu, Štutgartu, Moskvi, Rimu, Beču, Parizu, Bukureštu, Instanbulu i Sofiji.

Plate ekonomskih atašea kretale su se od 2.500 do 4.500 evra, a iz budžetske kase Srbije plaćani su im i troškovi stanovanja i školovanja njihove dece. Ministarstvo spoljnih poslova stalno je isticalo da se državna kasa imenovanjem ekonomskih diplomata nije previše dodatno opterećivala, jer je reč o ljudima koji su inače bili službenici MSP, jedino što su prošli posebnu obuku pre nego što su upućeni u diplomatsko-konzularna predstavništva. No, sasvim je izvesno da oni ovde nisu imali tako velike plate – o drugim troškovima da i ne govorimo – što znači da itekako jesu dodatno koštali građane ove države.

Naravno, ne bi taj trošak niko pominjao da su oni odradili posao zbog kojeg su i otišli u beli svet. Ali mahom nisu. Neuspeh ekonomskih diplomata stručnjaci pravdaju lošim izborom kandidata, nedovoljnom obučenošću za tu dužnost, te slabom kordinacijom s privrednim i finansijskim institucijama. Međutim, taj neuspeh nikako ne bi smeo da navede na zaključak da ekonomska diplomatija nije važna i da od nje treba odustati. Iskustva drugih država pokazuje da produktivna i efikasna diplomatija, koja štiti ekonomske interese države i promoviše na moderan način njene privredne mogućnosti i ponude, animirajući pri tome strane investitore i partnere, itekako doprinosi ekonomskom razvoju zemlje.

Kako Srbija prosto vapi za novim investicajama i investitorima, bez kojih nema ni novih radnih mesta, i kako je država spremna da odreši kesu i daje povoljne subvencije svima onima koji hoće ovde da grade i rade, pomoć ekonomskih diplomata koji dobro znaju i rade svoj posao preko je potrebna. Zbog toga će Privredna komora Srbije, kako je najavio njen predsednik Marko Čadež, sa Ministarstvom trgovine i drugim nadležnim državnim investicijama, u narednom periodu ubrzati aktivnosti na pripremi novog modela ekonomske diplomatije Srbije, koji bi trebalo da se primenjuje od juna naredne godine.

Austrija ima 90 lovaca na investicije

Ekonomski savetnici nisu naš specijalitet, jer ih mnoge države u svetu imaju već godinama. Tako recimo Kanada u SAD ima čak 24 svoja ekonomska izaslanika, a Austrija ima mrežu od 90 "lovaca na investicije" širom sveta. Mađarska je u Srbiju poslala tri svoja ekonomska savetnika. No, ono što je specifično za mnoge države jeste da se na ova mesta zaista postavljaju stručnjaci za ekonomiju i privredu, a ne kao što smo mi u svet slali pravnike, inženjere, pa i filologe i tek po kojeg ekonomistu. S druge strane, nigde se za ekonomske savetnike nisu postavljali postojeći službenici Ministarstava spoljnih poslova već su birani najbolji u državi koji već imaju prethodno znanje za razgovor sa privrednicima, investitorima i "nos" da pronađu nove investicije.

  • Steva-NS

    06.12.2015 20:26
    ..... čista računica .....
    U najgoroj soluciji,lapo-lapo !Ko je ,uopšte,obećao,a kamoli dao posao Srbiji?Srbija je deponija svetskog škarta,i to se ne ispušta lako!
  • 06.12.2015 20:16
    Garažiranih partijskih parazita po svetu ima mnogo. Građani koji nemaju za hleb, plaćaju njihovo bogaćenje i školovanje njihove dece.
    Umesto da vrate novac koji su proćerdali još ćemo ih izdržavi.
  • Milisav

    06.12.2015 19:21
    Niste
    valjda mislili da su tamo poslali strucne (cast izuzecima), samo podobne

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Preminuo kompozitor Dejan Despić

Jedan od najznačajnijih domaćih kompozitora 20. i 21. veka akademik Dejan Despić preminuo je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.