"U istraživanju je prepoznato da od 2009. do 2014. godine postoji sumnja da se privremenim i povremenim poslovima zapravo izbegava zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, a istovremeno krše i odredbe Zakona o radu", objašnjava direktor CeSID-a Bojan Klačar. "Poslodavac može da zaključi ugovor o poslovima koji ne mogu trajati duže od 120 dana, ali postoje indicije da nakon tog roka propisanog zakonom dolazi do zaključenja novog ugovora, kojim se formalno navode drugi poslovi, iako je navedena zakonska odredba jasna."
Dodaje da nisu suštinski razdvojene političke i stručne funkcije u ministarstvima, državnim agencijama i preduzećima, kao i gradovima. Ističe da se pravni okvir i dalje ne primenjuje na veliki broj državnih službenika, kao i da i dalje nije poznat tačan broj zaposlenih u javnom sektoru.
"Većina institucija vodi evidencije neefikasno i neujednačeno, a od državnih ili javnih preduzeća nismo dobili odgovore, osim od "Železnica Srbije". Od deset gradova, Beograd je jedini koji nije dostavio podatke, a od ostalih devet nisu dobijeni svi podaci. Zakon o državnim službenicima obezbeđuje procedure zapošljavanja i napredovanja koje su zasnovane na zaslugama, ali neke odredbe tog akta ostavljaju prostor za široka diskreciona ovlašćenja, koja se praktično redovno koriste", pojasnio je Klačar.
Na osnovu podataka koje je CeSID prikupio od marta do oktobra ove godine, u Ministarstvu unutrašnjih poslova bilo je 44.599 radno angažovanih, u Ministarstvu odbrane 34.658, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja 451, Ministarstvu zdravlja 309 i Ministarstvu spoljnih poslova 1.183 zaposlenih. Najviše angažovanih po osnovu privremenih i povremenih poslova bilo je u Ministarstvu odbrane –284, zatim u MUP-u – 156.
Aerodrom "Nikola Tesla" ima ukupno 1.807 zaposlenih, od čega je 614 na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, dok "Železnice Srbije" zapošljavaju 16.958 radnika i imaju samo četvoro na osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima. Od marta do oktobra ove godine u Agenciji za privatizaciju bilo je zaposleno 291, u SIEPI 48, u RATEL-u 235, Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika 33 i isto toliko u Agenciji za osiguranje depozita.
CeSID-ovi podaci pokazuje da je u gradskim institucijama Novog Sada bilo 1.120 zaposlenih, u Nišu 868, Kragujevcu 709 i Čačku 256. Najviše ugovora o privremenim i povremenim poslovima ima Niš – 79, potom Čačak – 35, dok Novi Sad i Kragujevac nemaju nijednog zaposlenog van radnog odnosa.
CeSID-ovo istraživanje o broju zaposlenih u javnom sektoru obuhvatilo je gradove Novi Sad, Beograd, Niš, Kragujevac, Valjevo, Čačak, Jagodina, Sombor, Vranje i Zaječar. Od državnih, odnosno javnih preduzeća, obuhvaćeni su "Srbijagas", "Železnice Srbije", "Dunav osiguranje", RTB "Bor" i Aerodrom "Nikola Tesla", a od državnih agencija – Agencija za privatizaciju, Agencija za strana ulaganja, RATEL, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i Agencija za osiguranje depozita.
.jpg "Dvoipogodišnje dete umrlo u bolnici u Novom Pazaru, pronađeno napolju u lošem stanju")
.jpg)
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 9
Ilija Ikic
To je potpuno tacno. Ja u svojoj firmi radim sta hocu I zaposljavam koga hocu I sigurno mi se niko ne moze meshati u to. Ako sam lud pa zaposlim svog lenjog I glupavog brata ja sam na steti jer nece posao biti obavljan kako treba, a posto nisam zaposlicu onog za koga procenim da ce dobro raditi I ukoliko se to ne pokaze tako dacu mu otkaz I traziti boljeg.
Prema tome kada je rec o zaposljavanju nesposobnih preko veze toga u privatnom sektoru ima samo onoliko koliko je vlasnik firme samoubilacki rasopolozen.
U prolazu...
Je l to onaj sto se zaposlio preko veze u vladi, kada je zmurio na krsenje izbornih pravila. Rece mi lopov da se mnogo krade.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar