Džoni Štulić se žalio Ustavnom sudu Srbije

Poznati rok muzičar Branimir Džoni Štulić podneo je žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, u postupku za zaštitu autorskih prava.

Osnovne primedbe odnose se na to da je sud utvrdio da Štulić nije državljanin Srbije, kao i da je tužba odbačena tri godine nakon podnošenja, a nakon svega nekoliko ročišta. To je za N1 izjavio Štulićev pravni zastupnik, advokat Stevan Janković, dodajući da su prekršeni i Ustav Srbije i član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Sam Štulić ranije je izjavio da nikada nije želeo državljanstvo bilo koje bivše jugoslovenske republike, pa ga zato ni od jedne nikada nije ni tražio. On je u žalbi naveo da mu sud nije dopustio da da iskaz u postupku koji je pokrenuo zbog zaštite svojih autorskih prava. Naime, Štulić nema putna dokumenta, pa nije mogao da dođe na suđenje iz Holandije u kojoj živi nekoliko decenija. On je predlagao da svoj iskaz da putem video linka, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, ali mu je sud takvu mogućnost uskratio, kaže Janković.

U žalbi je navedeno i da sud nije poštovao činjenicu da su autorska prava zaštićena Bernskom i Pariskom konvencijom u kojima piše da će autori "u svakoj zemlji u kojoj dođe do povrede autorskih prava biti izjednačeni sa autorima državljanima te zemlje". "Srbija je sukcesor SFRJ, a Jugoslavija je potpisnica obe konvencije," naveo je Janković i dodao da je ignorisanjem tih konvencija sud prekršio i njih, ali i Zakon o rešavanju sukoba zakona sa inostranim elementom.

Sama tužba podnesena je 27. septembra 2012. godine, a postupak je okončan 7. oktobra 2015. godine, podseća Janković i kaže da je tužba povučena jer Branimir Štulić nije želeo da uplati kauciju, koju plaćaju strani državljani.
"Srbija je Štulića tretirala kao stranog državljanina, što on nije. On nema nijedno državljanstvo, što smo i dokazivali tokom postupka, kako njegovom identifikacionom karticom u kojoj piše da ima "jugoslovensko državljanstvo", tako i pasošem koji mu je izdao konzulat SRJ u Hagu 1996. godine", tvrdi Janković. On podseća da je Srbija sukcesor SRJ, pa je samim tim proizilazilo i da je "Štulić državljanin Srbije".

Janković je dodao da je sam postupak trajao tri godine, a da je za to vreme bilo više nelogičnih odlaganja suđenja. "Od podnošenja tužbe do presude prošlo je tri godine, uz promene sudija, nedolaske sudija na ročište, neobaveštavanje Štulićevog punomoćnika o ključnim detaljima procesa...", kazao je Stevan Janković. "Sud je po zakonu dužan da održi samo jedno pripremno ročiste, na kome se utvrdi kako će se suđenje odvijati, koji svedoci će biti saslušani, a koji dokazi biti izvedeni i druge radnje predviđene Zakonom. U ovom slučaju bilo je više od pet pripremnih ročišta, što znači da se sud uopšte nije upuštao u raspravljanje, a izvodio je dokaze koje nije mogao da izvodi. Na to višestepeni sudovi nisu obraćali pažnju i nisu postupali u skladu sa zakonom, pa smo podneli ustavnu žalbu", dodao je Janković.

Apelacioni sud u Beogradu odbacio je žalbe Štulićevog advokata protiv izdavačke kuće "Plato" i diskografskih kuća "Komuna" i "Hi-fi" zbog kršenja autorskih prava. Sličan postupak za utvrđivanje materijalne štete, zbog neovlašćenog iskorišćavanja diskografije grupe Azra, pokrenut je u Hrvatskoj protiv "Kroacije rekordsa", bivšeg "Jugotona". Štulić je tužio izdavače zbog neovlašćenog štampanja i izdavanja njegove muzike iz vremena rada sa grupom Azra, ali i perioda kada je nastupao samostalno, kao i zbog doštampavanja njegovih prevoda klasičnih dela antičke književnosti.