Studiranje je košta mnogo više jer je slabovida

I pored toga što je slabovida, Ana je odlučna u tome da završi Filološki fakultet - ali joj je to značajno otežano jer ne može da prati predavanja i literaturu koja najčešće nije prilagođena njenom problemu.

- Profesori i asistenti često koriste slajdove, koje ja ne mogu da ispratim jer ne vidim, isto kao što ne mogu da pratim ono što pišu na tabli. Predavanja najčešće zvučno beležim pa posle preslušavam, ali ima predmeta na kojima to jednostavno nije moguće - kaže Ana za "24sata". Ona je zbog toga spremna da plati nekome ko bi bio voljan da joj čita slajdove sa predavanja, jer je retko ko od asistenata spreman da izdvoji vreme za takve stvari.

Iako se, kako kaže, kao i većina njenih kolega, nalazi u nestabilnoj finansijskoj situaciji, primorana je da izdvaja novac za skeniranje ili adaptaciju literature na Brajevu azbuku. Iako Narodna biblioteka Srbije izlazi u susret, tu ne može da se pronađe sva potrebna literatura za redovno praćenje nastave, kao ni u biblioteci Saveza slepih Srbije. Možda i veći problem od toga predstavlja stav određenih profesora.

- Stav profesora, govorim iz sopstvenog primera, u potpunosti je isti prema osobama oštećenog vida kao i prema osobama koje nemaju nikakav nedostatak. Baš zbog toga često ne mogu da pratim predavanja propraćena slajdovima i pisanjem kredom po tabli, pa zato tu na snagu stupa parola: snađi se! Ima onih koji su sasvim nezainteresovani kada im priđe osoba oštećenog vida, jednostavno ne žele time da se opterećuju, ali opet, s druge strane ima i onih koji žele da pomognu, ali su ti primeri zaista retki - kaže studentkinja prve godine srpske književnosti i jezika.

Ana, koja nije dozvolila da je slabovidost spreči u plesačkim ambicijama, pa je zajedno sa još dve članice udruženja "Plava školjka" osvojila drugo mesto na svetskom takmičenju u hip-hop plesu, neće dozvoliti ni da joj to stane na put ka diplomi. Ipak, za to joj je potrebna pomoć koju za sada ne dobija.

- I meni i kolegama koje imaju oštećenje vida mnogo bi značilo kada bi barem u elektronskom formatu postojala neophodna literatura – kaže Ana, dodajući da bi i asistenti trebalo više pažnje da posvećuju studentima sa hendikepom.

Najbolja situacija na Pravnom

Iz Univerzitetskog centra za studente sa hendikepom kažu da svi studenti imaju pravo da traže prilagođavanje predavanja njihovim potrebama. - Svi studenti sa hendikepom imaju pravo da od profesora i rukovodstva fakulteta traže prilagođavanje načina polaganja prijemnog ispita, prilagođavanje praćenja nastave i polaganja ispita. Svaka vrsta podrške koja se pruža jeste individualna i u skladu sa specifičnim potrebama svakog pojedinca – objašnjava Ljerka Gordić iz Centra, dodajući da studenti uvek mogu i njima da se obrate.

- Što se studenata sa oštećenjem vida tiče, mi uvek ističemo Pravni fakultet kao primer dobre prakse, naročito u oblasti prilagođavanja literature studentima sa oštećenjem vida i sa teškoćama u čitanju. I drugi fakulteti, poput Fakulteta političkih nauka, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i Poljoprivrednog fakulteta, poseduju različitu opremu koja olakšava čitanje slepim i slabovidim osobama - ističe Gordić.