Ekonomisti podeljeni o odustajanju od prodaje Telekoma

Savetnik za strana ulaganja Mahmud Bušatlija izjavio je danas da je odustajanje od prodaje Telekoma Srbije dobra vest za građane jer je "bar na neko vreme osiguran javni interes", dok je ekonomista Milan Kovačević ocenio da je to loša vest, jer će vrednost Telekoma i njegov udeo na tržištu padati.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije danas da je Vlada jednoglasno odlučila da ne pristupi prodaji Telekoma Srbije, jer je "ponuda bila realno nešto malo ispod očekivanja". Kako je za agenciju Beta rekao Bušatlija, odustajanje od prodaje znači da je država shvatila da na svojoj imovini može da zarađuje.

"To je jako dobra vest za građane, izgleda da država počinje da shvata da državna imovina može da se umnožava, da se može zarađivati na imovini pravilnom upotrebom, a ne samo jednom uzeti pare od prodaje", rekao je Bušatlija. On je istakao da bi sada trebalo da usledi depolitizacija i profesionalizacija preduzeća, koju bi sprovela "mala, stručna ekipa", a ne "čovek koji nije mogao da sačuva dva svoja mala preduzeća".

"Uz doboro restrukturiranje, optimalizaciju rada, profesionalizaciju upravljanja, moglo bi se računati da se od Telekoma u budžet godišnje slije od 350 do 400 miliona, što je znatno više od ušteda koje smo napravili smanjenjem plata i penzija", rekao je Bušatlija. On je naveo i da se ne protivi privatizaciji, ali pod uslovom da uđe "svež kapital u Telekom, a ne u državnu kasu", odnosno da to bude dokapitalizacija.

Za razliku od Buštalije, savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević ocenio je da je odustajanje od prodaje Telekoma loša vest, ali očekivana jer se tokom čitavog postupka "traljavo postupalo". "Neki nisu dobro radili, pa nije dobro ni ispalo. Bilo bi bolje da je Telekom privatizovan, jer kao što vidimo njegovo učešće na tržištu mobilne, ali i fiksne telefonije je u opadanju", rekao je Kovačević za agenciju Beta.
Milan Kovačević

On je ukazao da je sada jedino moguće rešenje profesionalno upravljanje, pošto bi u suprotnom vrednost preduzeća i dalje padala, pa bi Telekom mogao da doživi sudbinu Bora i Galenike. "Nažalost, mala je verovatnoća da se imenuju rukovodioci koji su profesionalci. Morala bi država imati neku vrstu holdinga ili investiconog fonda koji bi strogo kontrolisao šta se događa", rekao je Kovačević i dodao da pre profesionalizacije "treba raščistiti sa privatizacionim savetnikom".

Prema njegovim rečima, treba očekivati i da Telekom od zatvorenog postane otvoreno akcionarsko društvo. Za preuzimanje 58 odsto akcija Telekoma stiglo je šest ponuda. Privatizacioni savetnik za Telekom je francuska kompanija Lazard, a tender za prikupljanje ponuda za kupovinu većinskog kapitala te kompanije objavljen je jula ove godine. Najveći akcionar Telekoma je država Srbija sa 58,11 odsto akcija, 20 odsto akcija je u vlasništvu kompanije, dok 14,95 odsto poseduju građani, a 6,94 zaposleni i bivši zaposleni Telekoma.

Pre četiri godine procena je bila da Telekom vredi 2,2 milijarde evra i tadašnja vlada je za paket od 51 odsto akcija te kompanije tražila minimum 1,4 milijarde evra, a jedini ponuđač Telekom Austrije ponudio je 1,1 milijardu evra.