Verbić: Manji broj časova osnovcima

Broj časova osnovaca mora da se smanji, najavio je ministar prosvete Srđan Verbić. Preispituje se i svrsishodnost izbornih predmeta u srednjim školama.
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) dobio je od ministra prosvete Srđana Verbića zahtev za reviziju nastavnih planova i programa za osnovnu školu i usklađivanje nastavnog plana sa zakonom.

Takođe, Zavod treba da preispita ulogu i svrsishodnost izbornih predmeta u srednjim školama, izjavila je  Gordana Mijatović, zamenica direktora ZUOV-a.

- Imajući u vidu da je to obiman i vrlo odgovoran posao, tražićemo sastanak sa Ministarstvom i Nacionalnim prosvetnim savetom kako bismo dobili smernice za rad i rokove. Nema dileme da je u osnovnoj školi, naročito u sedmom i osmom razredu, premašeno zakonsko opterećenje učenika. Izmena nastavnog plana znači rasterećenje za učenike, a to povlači i smanjivanje obima određenih nastavnih programa. To takođe znači ukidanje nekih časova ili broja časova nekih predmeta - objašnjava Mijatovićeva.

U Ministarstvu prosvete list Danas nije dobio pojašnjenje Verbićeve najave da će do početka naredne školske godine biti "preispitan" broj časova. Po zakonu, nastavni plan, koji definiše ukupan nedeljni i godišnji fond časova predlaže ZUOV, a donosi ga Nacionalni prosvetni savet. Praksa pokazuje da, ukoliko se neka promena uvodi od naredne školske godine, kompletan posao treba da bude završen najkasnije do kraja marta, zbog procedure usvajanja i objavljivanja novina.

"Broj časova mora da se smanji"

"Moramo više da se bavimo đacima, nego radnim mestima. Do sledeće školske godine preispitaćemo broj časova, jer u nižim razredima po zakonu on sme da bude veći od 20, a dostiže i 23 nedeljno. Stariji osnovci imaju u rasporedu i po 28 obaveznih časova, umesto zakonom propisanih do 25. I na sve to, pohađaju i neobavezne izborne predmete. Broj časova mora da se smanji i prilagodi zakonskim ograničenjima. Tako će i efekti rada na času biti veći, poručio je nedavno Verbić u intervjuu jednom beogradskom listu.

O rasterećenju osnovaca govorilo se i 2013. godine kada je donošen novi Zakon o osnovnom obrazovanju, ali od toga nije bilo ništa jer se ispostavilo da je član koji reguliše fond časova greškom prepisan iz prethodnog zakona. Nastavni plan i zakon godinama unazad su u raskoraku, ali očigledno to Verbićeve prethodnike nije brinulo. Zakono o osnovnom obrazovanju propisuje da učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole mogu imati do 20 časova nedeljno obaveznih predmeta, odnosno do četiri časa dnevno, a u višim razredima do 25 nedeljno, to jest po pet u toku dana. Zakon kaže da se "u ovaj broj ne uračunavaju časovi izbornih predmeta i vannastavnih aktivnosti", te da se "časovi nastave mogu uvećati do tri časa nedeljno ostalim aktivnostima planiranim školskim programom".

To praktično znači da đaci viših razreda osnovne škole u toku nedelje ne bi smeli imati više od 28 časova, dok sada šestaci imaju 29, a sedmaci i osmaci po 31 čas, ne računajući dodatnu, dopunsku nastavu i čas odeljenskog starešine. Opterećenje je posebno vidljivo u nižim razredima, pa je u nedeljnom rasporedu dan sa četiri časa prava retkost. Nastavni plan, recimo, predviđa dodatnu nastavu tek od četvrtog razreda osnovne škole, a deca je imaju od trećeg.

Otpor nastavnika

Najavljujući "pretresanje rasporeda" Verbić je s pravom ocenio da će "zbog toga biti srećni deca i roditelji, ali da će biti nezadovoljni oni nastavnici čiji su to časovi". Odmah je reagovala Unija sindikata prosvetnih radnika tražeći od ministra da im "lično objasni najavu smanjenja broja časova" i ocenjujući da ovakve izjave "dodatno uznemiravaju zaposlene u obrazovanju, jer nema plana kako će se te promene realizovati u praksi". - U sistemu već ima oko 4.000 zaposlenih na određeno vreme. Njihov status se ne zna. Ministar treba da sređuje haos u sistemu i zbrinjava tehnološke viškove, a ne da pravi nove probleme. Ako najavljuje promenu fonda časova, a o tome nikoga nije obavestio, šta je to nego uznemiravanje prosvetnih radnika - kaže Jasna Janković, predsednica Unije.

Osim sindikata, otpor rasterećenju učenika pružaju stručna društva nastavnika, što je posebno bilo vidljivo kod prevođenja oglednih obrazovnih profila u redovan sistem. I u ZUOV-u potvrđuju da je ovaj posao uvek pratilo negodovanje stručnih društava, koji su listom dolazili u Zavod sa istim zahtevom - da se njihov broj časova u rasporedu ne dira.

  • 14.12.2015 11:37
    Volela bih da se obrazlože 2 dislajka koja su data Sovri. Ako neko misli da to nije tačno - vara se. U OŠ "Žarko Zrenjanin" u Novom Sadu - ista priča sa informatikom. Uvek je u kontra smeni, i tako je već 3 godine. To šta, kako i koliko uče naša deca je skandal. Ne može se to popraviti, mora se iz korena menjati.
  • Lidija

    13.12.2015 15:04
    Obrazovanje?!
    Ministar obrazovanja, kao što je trebalo da urade i njegovi mnogobrojni prethodnici, treba da se zamisli prvenstveno nad kvalitetom obrazovanja, nad znanjem koje deca stiču u školi. Rezultati su vidljivi u nepismenim izjavama političara, skandaloznim neznanjem javnih ličnosti, rezultatima naših učenika na PISA testovima, gramatički neispravnim mejlovima "visokoobrazovanih stručnjaka"... Sve su to posledice pronalaženja rupe na saksiji mnogih generacija "genijalnih" ministara, a naša deca troše sve više vremena za sticanje sve manje znanja.
  • sovra

    13.12.2015 07:19
    o opterecenosti djaka
    Cerka mi ide 5 razred osnovne u kacu utorkom kad ide prepodne ima 6 casova pa sedmi nema pa osmi cas ima informatiku a popodne kad ide ide ujutru na informatiku od 9:20 do 10:05 pa dolazi kuci iako joj treba pola sata do akole isto toliko i nazad. O gomili gluposti koja ae uci u skoli a nikad u zivotu ne zatreba drygi put.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Preminuo kompozitor Dejan Despić

Jedan od najznačajnijih domaćih kompozitora 20. i 21. veka akademik Dejan Despić preminuo je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.