Budžet Srbije napravljen za preživljavanje i hiperuvećan javni sektor

Jedino se u Srbiji usvaja na skupštinskoj sednici na kojoj se glasa o još jedanaest zakona!

Zapravo, od prve objave na sajtu Vlade Srbije, 2. decembra, prošlo je tek sedam dana, a poslanici su već 4. decembra imali prvo čitanje Predloga zakona, doduše u načelu. Nije prošlo ni propisanih 24 časa od poslednje načelne rasprave, počela je sesija o pojedinačnim predlozima amandmana i sve se završilo rekordno brzo. A Zakon je baš mutan, netransparentan, rizičan i prikriva gotovo isto koliko i određuje.

Kroki plan

Nije u pitanju samo stil rada premijera Vučića i Vlade sa previše ministara sakupljenih sa koca i konopca, već i mnogo dublji razlog: Srbija je u takvoj dubiozi da i mnogo sposobnija ekipa teško da bi sastavila bolji orijentacioni plan za narednu godinu.

Ovo je skica nameravanog ponašanja, gotovo u dlaku ista sa načinom prihodovanja i trošenja državnih para tekuće godine. Odatle i zaključak - Vlada Srbije se nije odlučila za reformske poteze, već je koncipirala budžet za preživljavanje, pri čemu je kao najvažniji cilj odredila kako-tako očuvati sopstveno biračko telo, skoncentrisano u hiperuvećanom javnom sektoru. Žrtvovani su upravo oni koji bi u ozbiljnoj zemlji, sa hrabrom i vizionarskom vladom, morali imati prioritet - razvojni projekti i agrokompleks, jedina privredna aktivnost u nas koja kontinuirano u inorazmeni ostvaruje suficit.

Pogledajmo cifre. Planira se potrošiti 1.873 milijardi dinara (prošle godine 1.835), od toga Republika 997 (960). Ostatak su troškovi penzijskog i zdravstvenog fonda, pokrajina i opština, što znači da je očekivani ukupni deficit na nivou od 121,4 milijarde dinara, 4,1 odsto BDP procenjenog na 32 milijarde evra. Ovogodišnji deficit Republike je 120, ukupni 160 milijardi dinara. Tačnije, ovome valja dodati još 15 milijardi garancije države Srbije za takozvane projektne kredite koja su ovdašnja javna i preduzeća u restrukturiranju pozajmila od kineskih i azerbejdžanskih banaka, a koje država uporno pokušava prikriti.

Nije to jedina stvar koju država prikriva. Petrohemija duguje NIS-u 83 miliona evra, država je garantovala za 150 miliona evra ulaganja u Borski rudnik, od kojih 23 sledeće godine dolazi na naplatu, a u budžetu se ne vidi sa koje stavke će biti plaćeni ovi računi, s obzirom da ova preduzeća u restrukturiranju još prave gubitke.

Veće akcize i porez na imovinu

Kako su rashodi gotovo u cifru isti prošlogodišnjim, jasno je da država planira budžetski deficit umanjiti za 55 milijardi dinara uvećanim prihodom. Medjutim, najizdašniji izvor prihoda, porez na dodatu vrednost, doneće koliko i ove sezone 448 milijardi.

Dva važnija dodatna prihoda država je već objavila: uvećala je akcize na goriva, alkoholna pića i pojedine vrste "brze hrane", što bi trebalo da donese 12 milijardi više nego prethodne godine. Osam milijardi našla je umanjenjem novca koji prosleđuje opštinama i lokalnoj samoupravi i poručila da naredne godine ponovo uvećaju visinu poreza na imovinu, mada je unazad dve sezone ozbiljno uvećavan. Samo je u prvoj zoni Novog Sada uvećan za 300 odsto! Ukratko, građanima će sledeće godine život biti bukvalno težak, gola borba za puko preživljavanje.

Međutim, ne svima. Zaposleni u javnom sektoru, sa izuzetkom zdravstva, biće i nadalje povlašćeni. Tako će na plate iz budžeta otići oko 253 milijarde dinara, za nekoliko miljardi više nego tekuće godine, što znači da se ne planira ozbiljnije umanjenje zaposlenih u segmentu koji obuhvata neverovatnih 790.000 ljudi. Šta više i subvencije su na približnom nivou, s tim da su dosta umanjene poljoprivredi na 27,9 milijardi, dve i po manje nego ove godine.

Što se tiče razvojnih projekata, pre svega infrastrukture, koje republika direktno finansira, za njih je planirano 40 milijardi dinara, devet manje nego ove, petnaest nego prethodne godine. Kako opštine već imaju umanjene prihode i one će smanjiti ne samo investicije nego, pogotovo u manjim varošicama, i tekuće održavanje infrastrukture, od vodovoda i kanizacije, do škola i trotoara. Pokrajina Vojvodina će dobiti tek 20,5 milijardi operativnog budžeta, milijardu manje nego ove, a što je za tri manje nego što joj, po dosta neprecizno napisanom članu Ustava Srbije, pripada čak i kada se čita za po "Lale" na najnepovoljniji način.

Poljoprivreda zanemarena

Agrarni budžet je navodno 2,9, mada prve analiza pokazuje tek 2,65 odsto ukupnog - manji nego ikada. Podsetimo, za vreme ministrovanja Ivane Dulić Marković bio je 4,95 odsto i smatralo se da je cilj da dostigne bar osam odsto s obzirom da je udeo agrokompleksa u izvozu uvek iznad 17, u BDP iznad 15 odsto, te da je u inorazmeni suficit godinama iznad 800 miliona evra.

Što je najgore, država je subvencije skresala upravo biljnoj proizvodnji, a pokazalo se da je besplatno deljenje sadnica voća i podsticaj udruženim poljoprivrednicima da grade hladnjače za čuvanje jabuka bila daleko najuspešnija subvencija ove države unazad pola veka! Takodje, umanjenjem vojvođanske kase, pod upit bi mogao da dođe Fond za razvoj poljoprivrede, jedini od trideset raznih podsticajnih fondova osnovanih nakon promena 2000-te godine koji je opstao.

Formiran sa milion evra donacije norveške vlade, razvio se u odličan mehanizam podržavanja malih poseda intezivne proizvodnje, modernizacije poljoprivrede, navodnjavanja, podsticaja specifičnih i organskih oblika privređivanja. Svake godine uvećavan iz pokrajinskog budžeta, trenutno u kreditima ima oko 25 miliona evra, na ročnost od jedne do pet godina, a redovnost povraćaja sredstava od 97 odsto pokazuje izrazitu uspešnost institucije usmerene prvenstveno na male proizvođače intezivne i profitabilne proizvodnje, one u kojoj je budućnost srpske poljoprivrede.

I surovim državnim budžetom, gubitašima i javnom sektoru izrazito naklonjenom, u pitanje se dovodi upravo ovaj fond!

Život na dugu

Budimo realni. Nije sve do vlade, okolnosti na svetskoj sceni su svaki dan sve gore po nas. Nakon što su nam iz Smedereva poručili da železara i dalje pravi gubitke, istina manje nego ranije, ali i da u uslovima pada cene čelika za 40 odsto profit nije moguć, stigla je još gora vest: katastrofalan pad cena bakra i očajan položaj kompleksa u Boru i Majdanpeku.

Već u utorak stvari mogu biti još gore: ceo svet iščekuje odluku FED-a hoće li povećati referentnu kamatu, koju već sedam godina drži u rasponu od 0 do 0,25 odsto. Ako se gospodja Dženet Jelen odluči na uvećanje, a potom i na stalna postupna, makar i minimalna uvećanja svaka tri meseca, što znatan deo poslovnog sveta očekuje, investitori će iz zemalja u razvoju pohrliti u dolarske hartije od vrednosti, a za sve ostale ostaće mrvice ulaganja.

Postoji mogućnost da i kurs dolara dodatno ojača, a oko 29 odsto našeg spoljnog duga je iskazano u dolarima, dok mi 90 odsto izvoza realizujemo u evrima. Ako dođe do rasta kursa dolara, onda netom usvojeni budžet Srbije i bukvalno nije više od skice za orijentacionu upotrebu. Autor ovog teksta ne očekuje brz rast kursa dolara, bar ne pre okončanja izbora u SAD krajem naredne godine, ali to ne mora biti ništa više od jedne sezone nade. Isti problem nas očekuje sa svakim tromesečjem, kako zaseda FED. (Živan Lazić)