Babić: Rođačko zapošljavanje i dalje najčešći oblik korupcije

Babić je istakla da je jedan od najrasprostranjenijih oblika korupcije sukob interesa javnih funkcionera. Kao primer navela je takozvano "rođačko zapošljavanje" koje je, kako tvrdi, i dalje veliki problem, naročito u školama.

Kada je reč o radu javnih preduzeća, Babićeva kaže da građani najčešće ukazuju na odabir rukovodstva po partijskoj pripadnosti i nenamensko trošenje novca. Takođe, ističe se i nepostojanje adekvatnog nadzora nadležnih ministarstava i inspekcija nad radom javnih preduzeća, što dovodi do nagomilavanja dugova. "Ukazuje se i na velike probleme u sprovođenju javnih nabavki, što je, sudeći po iznosima, možda i najveći problem kada je reč o trošenju novca", navela je Babićeva.

Prema njenim rečima, nema istraživanja koja bi precizno pokazala koliko novca građani Srbije i državni budžet izgube usled ovakvih malverzacija.

Babićeva je rekla da je potrebno precizirati pravila za odabir direktora javnih preduzeća i podsetila da je Agencija takvu inicijativu uputila još u avgustu 2014. godine. "Prema sadašnjim propisima postoje široka diskreciona ovlašćenja organa nadležnog za imenovanje direktora javnog preduzeća, koji može da, bez obzira na rezultate i predlog akta, sa liste izabere bilo kog kandidata. Izmena zakona treba da omogući da najbolji kandidati budu birani na ove funkcije", rekla je Babićeva.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije kao problem navela je i to da u Srbiji još postoji prostor za "nagomilavanje funkcija" i istakla neophodnost donošenja zakonskog rešenja koje će to sprečiti. "Ima funkcionera koji u isto vreme obavljaju po tri ili četiri funkcije. Davno je to bilo, ali imali smo i primer rekordera koji je obavljao desetak poslova i funkcija u isto vreme", navela je Babićeva.

Dodala je da je, pored moguće korupcije, u takvim slučajevima potrebno zapitati se i da li je neko sposoban da obavlja toliki broj poslova na kvalitetan način i koje rezultate može da postigne.

"Partije plodno tlo za korupciju"

Babićeva je ukazala i da su, pored javnih preduzeća, plodno tle za korupciju i nenamensko trošenje para i političke partije. "Građani ukazuju i na izvlačenje novca iz javnih preduzeća radi finansiranja političkih stranaka", rekla je Babićeva i, kao slikovit primer koji je Agencija uočila, navela kupovinu ulaznica za fudbalske utakmice, što se kasnije u izveštaju prikaže kao trošak za rad sa članstvom.

Babićeva je navela i da se pojedine političke stranke često bave aktivnostima koje se ne mogu smatrati političkim, poput "humanitarnih davanja ili lekarskih pregleda". Prema njenim rečima, nisu retki ni primeri da stranke kasne sa podnošenjem finansijskih izveštaja, kao i da funkcioneri izbegavaju prijavljivanje imovine. Kao prostor za manipulaciju direktorka Agencije za borbu protiv korupcije vidi i to što zakon ostavlja mogućnost da funkcioneri prebace imovinu na punoletno dete ili člana bliže porodice.

Babićeva je podsetila da Agencija nema mehanizme prisile kojima bi mogla da reaguje u spornim situacijama, već da samo može da izrekne preporuku za nečije razrešenje ili konstatuje da je neko prekršio zakon. Ostatak posla trebalo bi da obave policija, sudovi i tužilaštvo, a to nije uvek slučaj, navela je Babićeva.

Agencija nailazi i na probleme u prikupljanju podataka, pa se direktorka zalaže da novim zakonom Agenciji za borbu protiv korupcije bude dozvoljen neposredan pristup podacima drugih organa.

Babićeva je rekla da se Agencija ne suočava sa direktnim pritiscima, ali da državni organi neretko ignorišu ili ne razmatraju na pravi način njene preporuke ili mišljenja. Kao primer navela je podatak da Skupština Srbije nije ni razmatrala izveštaje o radu Agencije za 2011. i 2014. godinu. Prema njenim rečima, pojedini funkcioneri nipodaštavaju rad Agencije, pokušavaju da je svrstaju na neku političku stranu i o tom nezavisnom telu govore na neprimeren način. "I to je jedna vrsta pritiska", rekla je Babićeva.