Filmski konkurs: Trijumf kvaliteta ili prosečnosti?

Konkurs Filmskog centra Srbije za sufinansiranje igranih i dokumentarnih filmova, koji je realizovan posle dvoipogodišnje pauze i u poslednji čas, kako se novac ne bi vratio u budžet, iznova je podigao "duhove" - podela skromnih 180 miliona dinara mogla je da obraduje samo 26 reditelja, autora i producenata.

U kategoriji za proizvodnju dugometražnih igranih filmova (koja je uvek i najtransparentnija), po izboru komisije koju su činili Predrag Gaga Antonijević (predsednik), Miljenko Jergović, Rajko Petrović, Nikola Majdak i Ivan Ikić, trijumfovali su debitanti - reditelji Raško Miljković ("Zlogonje"), Ana Marija Rosi ("Ajvar") i Maša Nešković ("Najduže leto"), kao i Nikola Terzić sa "Šavovima" kome je to drugi film u karijeri.

Ako znamo da su upravo debitantska ostvarenja naših reditelja poslednjih godina bila u selekcijama svetskih festivala i dobijala priznanja ("Panama" Pavla Vučkovića, "Ničije dete" Vuka Ršumovića, "Neposlušni" Mine Đukić, "Varvari" Ivana Ikića...), onda ovakva odluka može da obraduje. S druge strane, na konkursu nisu prošli neki od naših svetski priznatih stvaralaca, poput Puriše Đorđevića, Slobodana Šijana, Lordana Zafranovića, Gorana Markovića... Tu su i Srđan Dragojević, Stefan Arsenijević, Dejan Zečević...

Kako kaže reditelj Predrag Gaga Antonijević, komisija kojom je predsedavao imala je mandat da od scenarija koji su ponuđeni podrži samo četiri projekta koja smatra najkvalitetnijim, što je i uradila. - Bilo je još dobrih scenarija, ali smo smatrali da su ova četiri najbolja. Ohrabruje to što je dosta mladih ljudi pokazalo izvanrednu zrelost i kreativnost, jer to na neki način osigurava budućnost srpske kinematografije - navodi Antonijević i dodaje da je komisija radila pošteno.

- Komisija je uradila veliki, odgovoran i naravno, vrlo nezahvalan posao, ali ga je uradila savesno. Žao mi je što stariji reditelji sa potvrđenim karijerama nisu prošli na konkursu, pogotovu što su mnogi od njih moji prijatelji ili oni od kojih sam učio zanat i koje veoma poštujem. Bliži sam toj generaciji nego rediteljima koji su dobili podršku, nikog od tih mladih ljudi ne poznajem. Sve što znam o njima jeste da su na konkurs došli sa najkvalitetnijim projektima. S druge strane, pitanje kako obezbediti kontinuitet stvaraocima koji su prisutni jako dugo jeste ozbiljno i treba ga javno postaviti. Pored toga što vrata moraju da se otvore novim snagama, ova država isto tako treba da brine o stvaraocima koji su dali ogroman doprinos srpskom filmu da dobiju podršku i snimaju i dalje. Da li će to biti neki novi modeli finansiranja pri FCS ili ne - treba videti. Nažalost, sve je to pitanje para - rekao je Antonijević za "Novosti".

"Danas je na snazi prosečnost"

Po rečima Lordana Zafranovića, on je na konkursu učestvovao sa projektom "Bizarno", po nagrađivanoj drami Željka Hubača koja se s velikim uspehom igra u Narodnom pozorištu u Beogradu, a scenario su napisali zajedno.

- Ja sam, naravno, razočaran. Mislim da bi, kako i sam naslov kaže, ova priča mogla da bude provokativna i za Evropu, za festivale i bioskope u regionu, jer danas neke kinematografije plivaju u prosečnosti. Komisija, naravno, ima pravo da izabere ono šta je za nju zanimljivo i tu nemam nekih velikih primedbi. Ipak, iznenađen sam, jer je u toj komisiji bio jedan reditelj koga cenim i jedan pisac iz regiona koga takođe cenim. Jednostavno, čini mi se kao da nisu čitali, kao da se nisu time bavili i čini mi se kao da je to opet neka vrsta "kuhinje" prosečnosti koja je, nažalost, prisutna ne samo u regionu, nego i u celoj Evropi. Danas je na snazi prosečnost evropskog filma, to zapravo više i nije film, nego vrsta televizijskih radova - kaže Zafranović.

U vreme kada je Darko Bajić bio predsednik UO FCS, pokrenuta je inicijativa da veliki filmski autori ne idu na konkurse, nego da se za njih obezbedi poseban fond. Time bi se izbeglo da neki, poput Šijana, ne snimaju igrane filmove i po 15 godina. - Takva inicijativa nikada nije došla do mene, niti sam čuo za nju, ali i sam razmišljam u tom pravcu - kaže direktor FCS Boban Jevtić.

- Slična rešenja postoje, na primer, u Izraelu. Isto tako, čini mi se da bi trebalo napraviti posebne konkurse za komedije, žanr filmove ili filmove posebno zahtevnog sadržaja, jer u ovako opšte postavljenom konkursu ove kategorije uvek gube. Napominjem da sam u slučaju ovog poziva mogao da sprovedem konkurse samo po programskim linijama koje su postavljene godišnjim planom prethodne direktorke - ističe Jevtić.