Vraćena mogućnost žalbe na rešenja izvršitelja

Tim zakonom se uređuje postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca, postupak obezbeđenja potraživanja i položaj javnih izvršitelja.

Žalbom se pobija rešenje prvostepenog suda ili javnog izvršitelja, ako zakonom nije određeno da žalba nije dozvoljena ili da se takvo rešenje pobija prigovorom, dok se prigovor podnosi protiv rešenja donetog o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv drugih rešenja prvostepenog suda ili javnog izvršitelja određenih zakonom, i kao prigovor trećeg lica.

Novim zakonom je predviđeno da žalba, ali i prigovor, mogu da se izjave samo jednom protiv jednog rešenja, a da sud koji rešava o žalbi ili prigovoru mora da preinači, potvrdi ili ukine prvostepeno rešenje.

Odlučivanje o predmetu za izvršenje je u isključivoj nadležnosti suda, a izuzetak su takozvani komunalni predmeti, kada o predlogu za izvršenje odlučuju izvršitelji. Za sprovođenje izvršenja nadležni su i sudovi i javni izvršitelji. Zakon ukida takozvanu paralelnu nadležnost suda i izvršitelja za sprovođenje izvršenja, a sudovi su isključivo nadležni da sprovode izvršenje zajedničkom prodajom nepokretnosti. Propisano je da se izvršenje na zaradi, plati ili penziji može sprovesti u visini do dve trećine, odnosno do njihove polovine ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade.

Usvojeni zakon predviđa da javni izvršitelj deluje u interesu zakonitog izvršenja, da se stara i o interesima dužnika, a ne samo interesima poverioca, a pooštrena je njegova disciplinska odgovornost.

Usvojeno još osam pravosudnih zakona

Poslanici su usvojili još osam zakona iz oblasti pravosuđa. Reč je o izmenama zakona o javnom beležništvu, o uređenju sudova, o sudijama, o javnom tužilaštvu, o Visokom savetu sudstva (VSS), o Državnom veću tužilaca (DVT), o Pravosudnoj akademiji i o sudskim taksama.

Izmenama Zakona o uređenju sudova predviđeno je, s obzirom na ponovno uvođenje žalbe protiv rešenja o izvršenju, da o žalbi protiv prvostepenog rešenja osnovnog suda rešava viši sud. Tim zakonom se ovlašćuje Visoki savet sudstva da donese akt kojim, pored kriterijuma, utvrđuje i merila i postupak za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika, a ministar pravde da donese akt kojim za svaki sud određuje broj sudijskih pripravnika.

Izmenama Zakona o javnom beležništvu, pored ostalog, predviđeno je da pre određivanja datuma početka obavljanja delatnosti javnog beležnika Ministarstvo pravde proverava ispunjenost uslova u pogledu prostorija i tehničke opreme, a starosna granica za prestanak delatnosti beležnika je pomerena sa 65 na 67.

Uvedena je i nova kategorija - javnobeležnički saradnici, određeni su poslovi koje oni mogu da rade, proširen je krug disciplinskih povreda, odnosno disciplinskih prestupa, a disciplinska komisija Ministarstva pravde je drugostepeni disciplinski organ.

Izmenama Zakona o sudskim taksama promenjen je iznos vrednosti u kojima taksa može da se plati taksenim markama sa 1.000 na 5.000 dinara, a preko tog iznosa isključivo u gotovom novcu, a predviđeno je i da se stranke u vanparničnom postupku oslobađaju plaćanja taksi za radnje i postupke koje je sud poverio javnom beležniku.

Predviđen je novi sistem prinudnog izvršenja naplate taksi, prema kome će po bezuspešnom isteku roka za dobrovoljno plaćanje izvršitelj početi prinudno sprovođenje izvršenja. Izvršitelj je dužan da taj novac uplati na račun koji je propisan za naplatu sudskih taksi, a da 10 odsto zadrži za sebe.

Izmenama Zakona o Pravosudnoj akademiji je, pored ostalog, predviđeno da se pohađanje početne obuke smatra radnim iskustvom u pravnoj struci, kao i da su VS S i DVT dužne da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudija prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, predlože kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji. Kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji oslobođeni su polaganja posebnog ispita koji organizuje VSS.

Usvojene su i izmene Zakona o sudijama, prema kojima će o stručnosti kandidata za sudiju, koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u osnovnom ili prekršajnom sudu, odlučivati ispit Visokog saveta sudstva, dok kandidat za sudiju koji je završio obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže taj ispit.

Prema dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, stručnost kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju proverava se takođe na ispitu koji organizuje DVT, a kandidat koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji ne mora da polaže taj ispit.

Izmenama zakona o VSS i o DVT predviđa se da su sednice ta dva tela javne, a njihovo održavanje iza zatvorenih vrata je izuzetak, ako to nalažu interesi javnog reda ili zaštite tajnosti podataka ili iz drugih razloga propisanih Poslovnikom.

Poslanici su izabrali Hanu Kukić za predsednicu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i članove te komisije, čime je završena sednica. Za članove te komisije izabrani su Jasmina Milenković i Branislav Blagojević.

Izbor predsednika i članova te komisije na dnevni red sednice uvršten je po hitnom postupku na predlog skupštinskog Odbora za finansije, što je kritikovao šef poslaničkog kluba Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić. On je kazao da su poslanici stavljeni pred "svršen čin", jer su imena kandidata i njihove biografije dostavljeni tek juče.