Koliko je milijardi dolara izneto iz Srbije?

Uprava za sprečavanje pranja novca će, u skladu sa svojim nadležnostima, ispitati ko je u periodu od 2004. do 2013. godine iz Srbije izneo 40,83 milijarde dolara ilegalno stečenih para.

Kako kažu u Ministarstvu finansija, Uprava sarađuje sa svim organima nadležnim za otkrivanje pranja novca. "Rezultati analize, kao i metodologija koju je nevladina organizacija Global fajnenšel integriti koristila, suviše su kompleksni i ozbiljni da bi se u kratkom roku mogao dati komentar na brojeve koji su u izveštaju izneti. Radna grupa sastavljena od predstavnika državnih organa koji imaju ulogu u sprečavanju i otkrivanju pranja novca baviće se u narednom periodu analizom ovog izveštaja, primenjene metodologije, kao i parametara na osnovu kojih je sačinjen", navode u tom ministarstvu.

Kako se peru pare

Na ovaj podatak upozorio je izveštaj američke organizacije "Global fajnenšel integriti" (GFI) pod nazivom "Nelegalni finansijski odlivi iz zemalja u razvoju", a podaci su dobijeni analizom bilansa plaćanja i podataka o međunarodnoj trgovini koje objavljuje Međunarodni monetarni fond. Novac je, navodno, iznošen takozvanim pranjem para, a jedan od najjednostavnijih načina je izdavanje fiktivnih računa.

"Na primer, neka strana kompanija domaćoj firmi ispostavlja račun za izmišljene usluge. Potom ta domaća firma uplati izmišljeni dug za izmišljenu uslugu doznakom u inostranstvo. Ispostavljeni račun međunarodna firma onda evidentira kao trošak u poslovnim knjigama domaće pravne osobe. Međunarodni i srpski igrač obično imaju istog vlasnika ili su vlasnici povezane osobe. Epilog svega je to da su pare završile "na sigurnom", negde u nekom sefu u inostranstvu", objašnjava portal "Nova ekonomija".

Analizom svih tih parametara ova neprofitna organizacija, koja se uglavnom bavi praćenjem ilegalnih finansijskih tokova, utvrdila je da se iz naše zemlje godišnje prosečno iznosilo 4,83 milijarde dolara "prljavog" novca. Kako se navodi, pare su stečene raznim kriminalnim aktivnostima kao što su utaja poreza, korupcija u privredi, ali i trgovina drogom, prostitucija i druge protivzakonite aktivnosti. Po izveštaju ove organizacije, u ilegalnom iznošenju para Srbija je na 35. mestu od ukupno 149 zemalja obuhvaćenih analizom. Najviše novca izneto je iz zemlje 2004. godine (9,8 milijardi dolara prljavih para).

U NBS osporavaju ovo istraživanje

U Narodnoj banci Srbije osporavaju rezultate ovog istraživanja. "Reč je o redovnom godišnjem izveštaju koji primenjuje nepromenjenu metodologiju koja je u osnovi statistički nekorektna", kaže za Politiku guvernerka Jorgovanka Tabaković.

"Ovakva analiza se ne može raditi upoređivanjem isključivo podataka nacionalnih zavoda za statistiku, jer su u ovom periodu postojale značajne razlike u obuhvatu između Srbije i razvijenih zemalja EU, što ograničava pouzdanost ove analize i ukazuje na precenjenost ovih efekata. Osim toga, uobičajeno se u statistici spoljne trgovine javljaju greške na nivou od oko 10 odsto iskazane razlike", objašnjava guvernerka i dodaje da ne spori moguće postojanje nelegalnih tokova u odnosima sa inostranstvom.

"Kamo sreće da je to istina"

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da zemlje obično u statistici precenjuju svoj izvoz, a potcenjuju uvoz. "Trebalo bi da kad se saberu svi suficiti i deficiti u spoljnoj trgovini kao rezultat dobijemo nulu. Međutim, to nije tako, već ispadne da cela planeta Zemlja ima plus u spoljnoj trgovini. Ekonomisti se vrlo često šale pa kažu da to znači da Zemlja ima plus u spoljnoj trgovini sa Marsom", navodi Nikolić.

Kako kaže, tolike prljave pare mogu da se iznesu iz zemlje koja ima ogromne resurse, a naša zemlja ne proizvodi dovoljno nego mora da se zadužuje da bi pokrila deficite. "Kamo sreće da je istina to što je objavila ova organizacija jer bismo zaustavljanjem onih koji iznose pare imali potencijal da budemo mnogo bogati", kaže Nikolić i dodaje da istraživanje nije tačno jer bi to značilo da se od ukupnog "nacionalnog kolača" u proseku godišnje opere oko 12 odsto.

Đilas optuživao bankare

Svojevremeno je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas podsećao da je "dužnost guvernera Narodne banke Srbije i države da spreče banke da iznose evre iz Srbije". Tvrdio je da su na valutnim razlikama banke superzarađivale. Bilo je to 2009. godine kada je dinar počeo naglo da slabi. Đilas je istakao da bi "bio mnogo srećan kada bi javnost znala koliko je evra koja banka transferisala svojoj centrali iz Srbije u poslednja dva i po meseca". I banke i centralna banka tada su to demantovale.