MUP se sveti policajcima uzbunjivačima?

Da stvar bude gora, uzbunjivače su za premeštaj na radna mesta analize rizika koje je, kako Pištaljka nezvanično saznaje, predviđeno za zatvaranje u martu u mnogim slučajevima predlagale upravo starešine i nadređeni zbog čijih nelegalnih i koruptivnih radnji je i izvršeno uzbunjivanje. Da se cela operacija eliminacije neprijatnih svedoka u policiji dešavala u velikoj žurbi pokazuje i činjenica da sporna rešenja (u koja je Pištaljka imala uvid) o premeštaju u "rizik", kako to radno mesto policajci kolokvijalno nazivaju, ne zadovoljavaju ni minimum zakonske forme.

Sud zaštitio prvog uzbunjivača

Pištaljci se za pomoć obratilo više policajaca uzbunjivača tražeći pomoć u zaustavljanju odmazde, a neke od njih stručnjaci i advokati Pištaljkinog Pravnog savetovališta zastupaju pred sudom. Prvi slučaj privremene mere koja odlaže ova sporna rešenja o premeštaju izrečen je pred Višim sudom u Beogradu policajcu koga zastupa Pištaljkin pravni tim.

Na tim spiskovima se zajedno sa korumpiranim i osuđivanim policajcima nalaze i one njihove kolege koje su svojim uzbunjivanjem upravo ukazivale i borile se protiv korupcije ili drugih kršenja zakona u policiji. U spornim rešenjima se ni jednim slovom ne pominju kriterijumi na osnovu kojih je izvršena selekcija policajaca i na osnovu kojih se policajci-uzbunjivači premeštaju na druga radna mesta. Spiskovi koje su starešine u svojim jedinicama pravile su tajni i proglašeni su poverljivim dokumentom. Oni koji su ovaj tajni dokument videli u svojim jedinicama tvrde da je pored imena "prekobrojnih“ napisano da li su pravosnažno osuđivani (!??) ili se protiv njih vode sudski postupci ili imaju krivične ili prekršajne prijave.

Većina dokumenata na osnovu kojih je sprovedena ova čistka u policiji proglašena je tajnom, pa tako i Pravilnik o sistematizaciji koji je menjan u nekoliko navrata pred kraj prošle godine, a poslednji put 1. decembra 2015.

Nezavisni policijski sindikat Srbije je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja došao do depeše kojom se rukovodiocima organizacionih jedinica nalaže da u roku od deset dana naprave spiskove prekobrojnih zajedno sa razlozima kojima su se rukovodili u selekciji radnika i pratećom dokumentacijom i da ih pod naznakom "poverljivo" pošalju Komisiji za koordinaciju vršenja provere ispunjenosti uslova za rad zaposlenih u MUP-u. Ova depeša dostavljena je rukovodiocima 4. novembra 2015. godine, a potpisao ju je Miloš Oparnica, predsednik te komisije i pomoćnik ministra.

Oparnica je načelnik Sektora unutrašnje kontrole u MUP-u Srbije, upravo onog odeljenja koje bi trebalo da štiti uzbunjivače i istražuje kompromitovane policajce.

Osporeno rešenje MUP-a o premeštaju uzbunjivača


Policajac-uzbunjivač Slobodan Marinković iz Beograda, koga zastupa Pištaljkin pravni tim, prvi je policajac u Srbiji koji je dobio privremenu meru kojom ga je Viši sud u Beogradu zaštitio od odmazde tokom "racionalizacije" u MUP-u koja je iskorišćena za obračun sa policajcima uzbunjivačima. Marinković je jedan od policajaca-uzbunjivača koji su se za pomoć obratili Pištaljci jer su se našli u grupi od 1400 policajaca koji su kao "prekobrojni" premešteni sa svojih radnih mesta na mesto analize rizika koje je predviđeno za ukidanje. Apsurd je da su u većini slučajeva u koje je Pištaljka imala uvid policajce-uzbunjivače na „spisak za odstrel“ stavljali upravo njihovi nadređeni zbog kojih su policajci i izvršili uzbunjivanje i koje su prijavili za neke nezakonite radnje.

Marinković je jedan od njih. On je 2012. prijavio sumnju na korupciju u policijskoj stanici Rakovica i zbog toga 2013. dobio status uzbunjivača od Agencije za borbu protiv korupcije. Na osnovu njegovih otkrića pokrenut je krivični postupak protiv više osoba u opštini Rakovica. Zbog odmazde koju trpi od početka uzbunjivanja, Marinković je pokrenuo postupak pred sudom za mobing u kome ga zastupaju advokati Pištaljke.

Poslednji pokušaj odmazde pokušan je premeštanjem na drugo radno mesto koje policajci kolokvijalno zovu "rizik". Iako i dalje obavlja svoj stari posao, njemu je, kao i ostalima sa ovoga spiska, ponuđeno da se izjasni da li sa novog radnog mesta na kome faktički ne radi hoće da ode sporazumnim raskidom radnog odnosa ili kao tehnološki višak, jer se ukidanje „rizika“ , prema saznanjima Pištaljke planira za 1. mart. Pravni tim Pištaljke je zbog ove odmazde tražio da se Marinkoviću odredi privremena mera kojom bi se sporno rešenje odložilo dok se ne završi radni spor. Viši sud u Beogradu (sudija Irena Garčević) usvojio je ovaj zahtev, reagujući izuzetno brzo. Pištaljka zastupa još Marinkovićevih kolega iz cele Srbije.

Autor: Pištaljka