Dragana Šibalića iz Kraljeva svet je upoznao 2013. godine kada je počeo da se bavi biciklističkim putovanjima. U početku je malo ljudi znalo za njega, ali kada je odlučio da biciklom "svrati" do Milana i Rusije, njegova pojava postala je sinonim za slobodu i neposrednost.
Šibalić za 021.rs otkriva kako je sve počelo, zašto baš bicikl i šta to za njega predstavlja.
- Počelo je tako što me je drugar pozvao da vozimo jednu rutu od pedesetak kilometara. Video sam da mogu da izdržim, da me ne bole noge i vremenom sam povećavao distance. Prvo sam vozio do Banjaluke da proverim svoje mogućnosti, pa sam onda otišao u Milano da gledam utakmicu Partizana protiv Intera. Zatim je na redu bila Crna Gora, Hrvatska, Albanija i onda je moj najveći dotadašnji poduhvat bio odlazak na rutu od 7.000 kilometara kada sam pratio košarkaše Partizana od Rusije do Turske.
Sve ovo je bila priprema da Dragan krene na svoje najveće putovanje, i to ne bilo kakvo, već na putovanje biciklom do dalekog Tokija.
- Dok sam vozio ka Rusiji razmišljao sam o svojoj sledećoj destinaciji, prvobitno sam hteo da vozim do Vladivostoka, onda sam pogledao kartu sveta i sebi kao krajnju destinaciju zacrtao Japan. Putovanje je bilo neverovatno, nepredvidivo, susretao sam se sa mnoštvom ljudi, religija, kultura, jezika, ali sve je to nebitno u odnosu na volju i želju koju sam imao - počeo je Šibalić.
Sve što je srpski Forest Gamp imao kod sebe jeste bicikl, šator, malo garderobe, kabanica i mobilni telefon. Putovanje je trajalo skoro osam meseci, prošao je kroz 10 zemalja i dva kontinenta kako bi završio u zemlji izlazećeg sunca, odnosno zemlji četiri ostrva - Japanu.
Situacije kroz koje je prošao, prema njegovim rečima, dugo će pamtiti.
- Nikada neću zaboraviti kroz šta sam sve prošao, bilo je raznih situacija, pre svega lepih, ali kada idete na ovakvo putovanje morate biti svesni da može nešto da krene po zlu. U Mongoliji me je jedan čovek ugostio i ponudio mi da prespavam kod njega, što sam odmah prihvatio. Kada sam se vratio iz toaleta video sam da su mi stvari pomerane, ali sam prećutao i legao da spavam. Sutradan sam se pozdravio sa njima i čim sam izašao iz kuće pregledao sam torbu i primetio da mi je nestao deo novca. Prijavio sam policiji u susednom gradu da sam opljačkan uz napomenu da mi je ukradeno i 50 švajcarskih franaka, oni su mi ubrzo vratili novac. To je možda i jedina neprijatna situacija koju sam doživeo - priča Dragan za portal 021.
Šibalić kaže da je bio iznenađen gostoprimstvom ljudi u svim zemljama, naglasivši da je u Kazahstanu najtoplije dočekan.
- Narod u Kazahstanu je neverovatno gostoprimljiv. Prošao sam deset zemalja i nigde se nisam osetio kao kod njih - kao da sam kod kuće. Koga god sam pitao gde bih mogao da nađem hotelski smeštaj nudili su mi da prenoćim kod njih, zvali su me da ručam sa njihovim porodicama, čak mi je nekoliko njih dalo i novac za srećan put.
U Kini je hteo da kupi vodu u prodavnici, ali mu je prodavac pokazao na bure u kom je bila prljava voda. Na jednom od rafova primetio je balon od 5 litara i to je odmah kupio, samo što je platio mnogo više nego što je trebalo.
- Nakon što sam otišao iz te prodavnice vozio sam možda stotinak kilometara i stao sam da se osvežim kod jednog restorana. Naravno, otvorio sam vodu koju sam kupio, ali unutra nije bila voda, već rakija. Menjao sam se sa vlasnikom restorana, dao sam mu rakiju za istu količinu vode - priča Dragan uz osmeh.
Svilene bube, sirovo meso, prazna baterija na navigaciji, teško sporazumevanje na azijskom kontinentu, loša voda, kišovito vreme i još mnogo problema sa kojima se Dragan susretao nisu ga sprečili da trijumfalno stigne do japanske prestonice.
No, on se tu neće zaustaviti, sledeća destinacija je Južna Amerika i "samo" 20.000 kilometara vožnje. Plan je da krene ove godine u junu, a Olimpijada u Riju samo je jedna od usputnih stanica ovog bicikliste.
- Plan mi je da za godinu dana obiđem 20.000 kilometara na južnoameričkom kontinentu. Startujem iz Buenos Ajresa, onda sledi Montevideo, Iguasu vodopadi, Sao Paolo, Rio, Bolivija, Lima, Peru, Čile, Ognjena zemlja i onda se vraćam u Buenos Ajres argentinskom stranom Patagonije. Pošto volim planinarenje, pokušaću da osvojim i najviši vrh Južne Amerike. Naravno, idem i na Olimpijadu da podržim Novaka, Ivanu Španović, vaterpoliste i sve naše sportiste - kaže Šibalić.
Jedan od najbitnijih faktora za uspešan put jeste i bicikl koji Dragan vozi. On je na putu do Tokija vozio bicikl marke "Trek" kompanije "Fanatic" iz Novog Sada, a oni su mu za naredni poduhvat spremili novi bicikl sa boljim performansima.
Dragan kaže da nije imao nikakvih problema kada je vozio do Tokija, osim obavezne promene guma i žica koje se pohabaju zbog dugačkog puta, ali i tereta koji je zakačen na bicikl i iznosi 60 kilograma.
- Naravno, očekivano je da se gume izližu i da se dese neki sitni kvarovi jer sam vozio i po predelima na kojima ne postoji asfalt niti bilo kakav put. Kada smo birali bicikl došli smo do zaključka da uzmem neku srednju klasu jer je lakše da se nađu delovi ukoliko dođe do nekog ozbiljnijeg kvara.
Draganu sada predstoji još jedan veliki izazov, ali i veliko zadovoljstvo. Odgovor na pitanje zašto on ovo radi možda leži u sledećem citatu - život je kao bombonjera, nikada ne znaš šta ćeš dobiti.
Autor: Dejan Đolović (dejan@021.rs)
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "VIDEO: Veliki broj ljudi ispred policijske stanice pružio podršku rektoru Đokiću")
Komentari 8
sandra
Anominus
Pera Mitić
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar