Namešten postupak doveo do oslobađanja Luke Bojovića

Pisma su predočena sudijama Višeg suda u Beogradu, ali oni nisu želeli da ih uzmu u obzir, već su prihvatile nameštena svedočenja i oslobodile Bojovića. Kako saznaje Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, početkom februara 2012. godine španskoj policiji dojavljeno je da se u njihovoj državi nalazi Luka Bojović, jedan od najpoznatijih balkanskih kriminalnih šefova.

Rečeno im je da će njegov čovek od poverenja, Vladimir Mijanović, doleteti sa Kanarskih ostrva u Madrid da se sastane s njim. Policajci su na aerodrom postavili kamere, snimili dolazak Mijanovića i nastavili da ga prate u nadi da će ih odvesti do Bojovića za kojim je bila raspisana Interpolova poternica. Mijanović je brzim vozom otputovao za Valensiju. Tamo se smestio u stan u kojem su bili odbegli članovi zloglasnog zemunskog klana. Iako su se oprezno kretali po gradu – osmatrali su okolinu, išli različitim putevima kako bi zavarali trag – španski policajci su ih uspešno pratili. Tako ih je Mijanović 9. februara doveo do šefa Bojovića.

Njih dvojica su se taksijem odvezli do restorana gde su se sastali sa još dva člana kriminalne grupe. Ubrzo je u restoran upala policija i uhapsila ih. U stanovima koje su iznajmljivali nađena je velika količina naoružanja i pola miliona evra. Ova grupa bavila se švercom droge, oružja i likvidacijama, prema policijskim informacijama.

Dve godine ranije, juna 2010, u Zagrebu je uhapšen njihov najsuroviji ubica – Sretko Kalinić, zvani Zver. Žrtve je mučio elektrošokovima, prebijao ih i kasapio. Kalinić je uhapšen kada ga je ranio kolega Miloš Simović. Nedugo zatim, odlučio je da policiji detaljno ispriča kako je ubijao kriminalce po Beogradu po nalogu Luke Bojovića. Ispričao im je još nešto – detalje o svirepom ubistvu kolege iz zemunskog klana, Milana Jurišića Jureta, koga su članovi grupe ubili martovske večeri 2009. godine u Madridu, u stanu u kojem su se skrivali.

Mlevenje

Iziritiran incidentom u kojem je Jurišić počeo da viče, Bojović je uzeo čekić i Jurišića udario nekoliko puta u potiljak, ispričao je Kalinić. Povrede su bile smrtonosne. Trebalo je da se otarase tela, pa je Kalinić mrtvog kolegu isekao u komade, delove uvio u papir i kese i stavio u frižider. Jurišićeve ostatke su sledećeg dana samleli u električnoj mašini za mlevenje mesa. Desio im se propust – Jurišić je od ranije imao metak u telu koji je pokvario mlevilicu. Usitnjene delove su bacili u toalet-šolju i otišli da kupe novu mašinu. Osim nje, nabavili su i testeru za sečenje drveta kojom su sekli Jurišićeve kosti, a čekićem su mu smrvili lobanju. Tri kese u kojima su se nalazili delovi kostiju, Kalinić je spakovao u ranac. Biciklom se odvezao do mosta Kraljice Viktorije od Madrida odakle je kosti bacio u reku Menzanares. Stan u kojem se zločin dogodio su kompletno renovirali, a zatim se odselili iz njega. Kalinić je, nakon hapšenja, objasnio gde je bacio kosti.

Španska policija je isušila madridsku reku, pronašla ih i utvrdila da pripadaju Jurišiću. To je potvrdilo verodostojnost Kalinićeve ispovesti, koji je pričao i o drugim monstruoznim ubistvima koje je grupa počinila u Srbiji.

Sa Kalinićem kao ključnim svedokom, šefom i članovima grupe u zatvoru, delovalo je da će tužilaštva obe zemlje, Srbije i Španije, uspeti da iznesu sudske postupke. Tadašnjeg načelnika kriminalističke policije Rodoljuba Milovića španska policija odlikovala je za rad na ovom slučaju.

U Španiji je Bojović pravosnažno osuđen na 18 godina zatvora zbog organizovanja kriminalne grupe, prikrivanja krivičnih dela, posedovanja oružja i falsifikovanja dokumenata. Sud je zaključio da nije bilo dokaza da je učestvovao u ubistvu Jurišića, ali su ostali zemunci koji su se nalazili u stanu osuđeni za ubistvo kolege. Sudski postupak u Srbiji se, međutim, završio oslobađanjem Bojovića od svih optužbi.

Dokazi koji su korišćeni na sudu u Španiji nisu bili dovoljni da i sudije beogradskog Višeg suda Bojovića osude za organizovanje kriminalne grupe. Sudsko veće koje su činili Vladimir Mesarović, sin Nate Mesarović nekadašnje predsednice Vrhovnog suda, Snežana Jovanović i Dragan Milošević u maju 2015. proglasilo je Bojovića nevinim i za naručivanje likvidacija u Srbiji. Isto veće je jula 2014. godine donelo oslobađajuću presudu u drugom kontroverznom postupku – slučaju protiv Stanka Subotića Caneta i drugih za šverc cigareta. Sude i ubicama novinara Slavka Ćuruvije.

Dokumentacija pokazuje da su domaće sudije selektivno birale dokaze u slučaju Bojović, kao i da je kriminalna grupa nameštala svedočenja. Žalba tužilaštva otkriva glavne propuste u ovom sudskom postupku.

Ostatak priče pročitajte na sajtu KRIK-a.

Autor i foto: KRIK