Na šta sve imaju prava bivši predsednici

Neke traju samo šest meseci do godinu dana po isteku mandata, dok se druge mogu odužiti i na više godina, pa i decenija, a sve u zavisnosti od situacije.

Primera radi, bivši predsednik šest meseci nakon završetka mandata prima punu predsedničku platu, a taj period može, na zahtev, da se produži i na godinu dana. Nakon toga, bivši predsednik će sve do penzije dobijati 80 odsto plate, ako ne nađe posao. Ako ga nađe, a plata bude manja od 80 odsto predsedničke, država će mu nadoknaditi manjak. Isto važi i za penziju.

Takođe, po Zakonu o predsedniku, pravo na počasni naziv "bivši predsednik Republike" imaju svi predsednici Srbije birani od 9. decembra 1990. godine, odnosno od održavanja prvih višestranačkih izbora, kao i predsednici Savezne Republike Jugoslavije i predsednici državne zajednice Srbija i Crna Gora koji su bili iz Srbije.

Zakonom je, između ostalog i propisano i da tri meseca nakon isteka mandata, bivši predsednik može da se vrati na rad kod poslodavca kod koga mu miruje radni odnos zbog toga što je izabran na funkciju.

Ovo su sve privilegije bivših predsednika:

- počasni naziv "bivši predsednik Republike“

- pravo na 80 odsto predsedničke plate dok se ne zaposli ili ne ode u penziju

- pravo da se vrati na posao koji je radio pre nego što je izabran na funkciju, u roku od tri meseca

- pravo na kancelariju, savetnika, sekretara onoliko koliko mu je trajao mandat

- službeni automobil sa vozačem onoliko koliko mu je trajao mandat

- obezbeđenje godinu dana po isteku mandata ili duže ako je potrebno

- diplomatski pasoš

- pristup arhivama iz vremena dok je bio na toj funkciji


Prema sopstvenim rečima, bivši najviši državni funkcioneri neke privilegije uopšte ne koriste. Tako Boris Tadić kaže da je tražio samo kancelariju, dok Zoran Lilić tvrdi da od privilegija koje ima kao bivši šef države ne koristi gotovo ništa.


- Boris Tadić (od 2004. do 2012)

Od svih zakonski definisanih privilegija, jedino sam tražio kancelariju, koja mi nije dodeljena ni posle četiri godine. Time je ova vlast pokazala ne odnos prema meni, nego prema zakonu. Svih ostalih privilegija, uključujući i novčanu nadoknadu sam se odrekao. Obezbeđenje mi je dodeljeno, ne zato što sam to tražio, već na osnovu bezbednosnih procena nadležnih službi. Te procene su takve zbog mogućih reakcija šefova mafije koji su hapšeni u vreme mog mandata, a koje ova vlast oslobađa.

- Zoran Lilić (od 1993. do 1997)

Ne koristim skoro nikakve privilegije kao bivši predsednik. Nisam tražio niti obezbeđenje niti kancelariju. Da je ona bila u funkciji nekog činjenja za državu, tražio bih kancelariju. Nudio sam pomoć i Zoranu Đinđiću i Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću, ali je oni nisu prihvatili. Zbog toga nije bilo smisla da tražim savetnika, sekretara i vozača. Jedina privilegija koju koristim je nadoknada u vidu razlike između plate koju primam i 80 odsto predsedničke plate.

- Milan Milutinović (od 1997. do 2002)

Koristio sam neke privilegije - to je bilo sve što je hteo da kaže bivši predsednik Milan Milutinović. Mediji su pisali da je Milutinović koristio kancelariju koja se nalazila u zgradi Palate Srbije. U to vreme angažovao je i sekretara, ne i savetnika, na šta ima pravo kao bivši šef države. Milutinović mesečno prima razliku između iznosa penzije i naknade 80 odsto predsedničke plate, a ona je pre nekoliko godina iznosila 22.000 dinara.

Autor: Blic