Dansku, koja je u poslednje četiri godine tri puta osvajala titulu najsrećnije zemlje, tesno prate Švajcarska, Island, Norveška i Finska, zbog čega je primetno da je sreća sve više prisutna u skandinavskim zemljama.
Srbija se ponovo našla pri sredini liste, a negativne rezultate dobila je zbog niskog BDP-a po glavi stanovnika i distopije, dok je dobro ocenjena u velikodušnosti. Što se tiče životnog veka, nalazimo se u opštem evropskom proseku, kada je reč o socijalnoj pomoći Srbija se nije proslavila.
Što se tiče velesila, najbolje rangirana je Kanada, koja je zauzela sedmo mesto, a najlošije Kina, na 83. mestu. Sjedinjene Američke Države se nalaze na 13. mestu, iza Holandije, Novog Zelanda, Australije, Švedske, Izraela i Austrije. Najmoćnija evropska zemlja je Nemačka, zauzela je 16. poziciju, dok se Velika Britanija i RUsija nalaze na 23, odnosno na 56. mestu liste.
Osetan pad su zabeležile Grčka, Italija i Španija, koju su pogodila ekonomska i politička previranja, dok je Ukrajina zbog nasilja i rata prilično nazadovala.
Od zemalja u regionu, najsrećniji su Rumuni, na 71. mestu, a iza Srbije na pozicijama srećnih zemalja nalaze se Bosna, Mađarska, Bugarska i Grčka.
S druge strane, najmanje srećni ljudi u svetu su stanovnici Madagaskara, Tanzanije, Liberije, Gvineje, Ruande, Benina, Avganistana, Toga, Sirije i Burundija.
Zašto je merenje sreće važno?
Sreća je bolja mera ljudskog blagostanja od merenja obrazovanja, zdravstva, priohda, ili delovanja vlada, navode autori izveštaja.
Kada se meri sreća, koriste se ključna merila, među kojima su: Ljudi koji žive u srećnijim zemljama imaju duži životni vek, više socijalne pomoći, više slobode u životnim izborima, manji nivo korupcije, velikodušniji su i imaju veći BDP po glavi stanovnika.
Prema rečima Džefrija Sača, koautora izveštaja, merenje sreće i postizanje blagostanja trebalo bi da bude na dnevnom redu svake nacije kada postavljaju održive razvojne ciljeve.
"Ljudsko blagostanje trebalo bi negovati kroz holistički pristup koji kombinuje ekonomske, socijlane i ekološke ciljeve umesto da se fokusiramo na uski pristup koji meri isključivo ekonomski rast. Moramo promovisati države koje nisu samo prosperitetne već i ekološki održive" dodao je Sač.
Nije sva sreća u novcu
Da nije sva sreća u novcu, pokazale su Island i Irska koje su prošle kroz teške bankarske krize, koje su dramatično naštetile njihovim ekonomijama, ali nisu bitno uticale na njihov nivo sreće.
Strogo fokusiranje na finansijsko blagostanje može da zamagli širu sliku, napominje Džon Halivel, profesor sa kanadskog Univerziteta Britanska Kolumbija.
"U Norveškoj je sasvim uobičajena stvar da ljudi jedni drugima pomažu u krečenju kuće iako svi imaju dovoljno novca da plate majstorima da to urade", rekao je Halivel i dodao da oni stalno pomažu jedni drugima i to pretvaraju u društvene događaje.
Nejednakost sreće u porastu
Istraživanje je pokazalo da su ljudi srećniji u onim zemljama u kojima postoji manji jaz između bogatih i siromašnih. Ipak, nejednakost sreće na globalnom nivou značajno je porasla od 2012. godine.
Jedna država može imati veoma bogate i veoma siromašne ljude koji nemaju dovoljno novca da izgrade dobar život, ali sa druge strane, ljudi mogu imati novca, ali nemati podršku prijatelja ili društva, ili žive u korumpiranoj zemlji.
Autor: Blic/ 021.rs
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Albijanić: Vlast najavljuje dalju represiju nad građanima, ali je pala još 15. marta u Beogradu")
.jpg "Disciplinovanje")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar