Mediji sve gori, kako im podići kredibilitet?

Portal je pokrenut kako bi se skrenula pažnja svih relevantnih aktera na značaj etičkih standarda i medijskog integriteta, na prednosti odgovornog reklamiranja u medijima, kao i na načine na koje građani mogu uticati na izveštavanje medija.

Podaci Saveta za štampu govore da je samo u osam medija u toku osam meseci etički kodeks bio prekršen u više od 3.500 tekstova. Ovogodišnji trend je još gori, pošto je samo u aprilu zabeleženo oko 600 prekršaja etičkih standarda u štampanim medijima, a najčešće su povrede pretpostavke nevinosti i privatnosti porodice. Takođe, dnevne novine ispunjavaju i neproverene informacije, nagađanja i neprimerene reči.

Najveći primer za to je nedavno izveštavanje medija o nesreći koju je doživela glumica Neda Arnerić, ali i nedavnom pisanju tabloida o navodnoj štetnosti vakcina za decu, objasnio je za 021 advokat Miloš Stojković, jedan od pokretača sajta "Better Media Serbia"

"Ovi primeri su na donjoj lestvici dozvoljenosti. Trenutno je u medijima poražavajuće stanje, postoji veliki broj tabloidnih medija i rijaliti sadržaja koji nemaju nikakvu saznajnu ni edukativnu funkciju, a pritom mediji do krajnjih granica krše kodekse ulazeći u privatnost javnih ličnosti. Ne biraju se sredstva kako bi se fabrikovao sadržaj i povećala čitanost", jasan je on.

Prema njegovim rečima, "Better Media Serbia", nastao je kao pandan istoimenom portalu u Sloveniji, koji je pokrenut nakon samoubistva čoveka koji je bio upleten u medijsku sex aferu u Mariboru. On se ubio nakon pritisaka tabloida, što je izazvalo veliku reakciju slovenačke javnosti.

Kao odgovor na tu reakciju nastao je projekat "Better media", a kao prva i najvažnija akcija bio je pritisak na oglašivače koji su se reklamirali u medijima koji su taj slučaj pratili. Oglašivači su nakon toga na kratko povukli svoje reklame iz tabloida, što je akcija koja je pokazala da građani i javno mnjenje mogu da utiču na funkcionisanje medija. 

Portal "Better Media Serbia" nastao je upravo sa ciljem da se identifikuju svi činioci koji su doprineli ovakvom stanju u srpskim medijima i da se oni pozivaju na odgovornost, što od strane javnosti kojima mediji služe, što od strane onih koji ih finansiraju.

"Zakonski okvir može da bude dobar, ali ako ne postoji želja da se on primenjuje on se neće ni primenjivati. Mediji su ekonomski zavisni što od strane oglašivača, što od strane države. Zato je jako bitno da kroz ovaj kanal komunikacije približimo građanima kako su organizovani novinari, koje vrste medija postoje, koja su regulatorna i samoregulatorna tela, šta je medijska pismenost i kako čitati medijske tekstove, odnosno na kraju svega, kako dobiti bolje medije po meri građana", dodaje Stojković.

Sajt "Better Media Serbia", koji se realizuje zajedno sa Centrom za transformaciju medija podržala je i Misija OEBS-a u Srbiji, odakle ističu da je važno shvatiti da smo svi odgovorni za stanje u medijima, te da ukoliko se postojeći trend nastavi, mediji uskoro neće imati smisla. 

"Treba uključiti sve relevantne činioce medijske sfere, prvenstveno dosta apatično građanstvo i civilni sektor. To nije lak posao u ovim socijalno-ekonomskim uslovima, i shvatili smo da moramo podržati ovaj projekat", rekao je za 021 Miroslav Janković iz OEBS-a.