Mada po zakonu o bankama samo banke mogu da pozajmljuju novac i naplaćuju kamatu, takozvano zelenašenje je uvek bilo prisutno, a u Srbiji deluje kao sasvim legalan posao koji se oglašava po zidovima zgrada, lecima na autobuskim stajalištima i flajerima u poštanskim sandučićima.
Tako je na zgradi tržnog centra na Banovom brdu u Beogradu nekoliko prozora izlepljeno reklamom koja poziva da pozajmite nekoliko stotina evra, lako i jednostavno. Proveravajući kakvi su uslovi zajma, novinari Danasa pozvali su istaknuti telefonski broj i u razgovoru sa službenicom saznali da je mesečna kamatna stopa 1,5 odsto, ali da se naplaćuje i provizija od 13 odsto, što faktički čini da kamatna stopa na ovaj zajam iznosi 30 odsto godišnje, odnosno dva do tri puta više nego u banci. Ako uzmete 500 evra za 12 meseci, plaćate osnovni dug i još 155 evra kamate, pod uslovom da ste stalno zaposleni, a rate bi plaćali administrativnom zabranom na platu.
Oni koji nemaju sreću da imaju stalan već honorarni posao, mogu samo da zajme do 200 evra ili da daju nešto vredno u zalog, a šta to može biti, određuje njihov procenitelj.
Ako pozovete "stanovitu Olju" koja reklamira kredit bez odlaska u banku, čiji je broj telefona zalepljen na stub autobuskog stajališta, nakon što joj kažete koliko novca vam treba i ako ima stalan posao, brzo će vam izračunati koiko imate da platite, a kamatna stopa je čak konkurentna bankarskim. U slučaju zajma od 120.000 dinara na 12 meseci, ukupna kamata bi iznosila 6.500 dinara.
Nije ovo karakteristično samo za Srbiju. Internet oglasi vrve od ponuda za lako i brzo zaduživanje i to za celu bivšu Jugoslaviju.
Razlika između zajma i kredita je to što se na kredit isplaćuje kamata, a na zajam ne. Ali tu su preduzimljivi pronašli rupu u zakonu, pa tako naplaćuju proviziju umesto kamate. Na primer, ukupan zajam koji uzimate je 100.000 dinara, a oni uračunaju proviziju od 20 odsto i isplate vam 80.000 dinara, dok vi imate obavezu vraćanja svih 100.000 dinara.
Denis Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže za Danas da rad ovih firmi niko ne kontroliše jer se nalaze na "ničijoj zemlji". "Narodna banka je nadležna samo za one kojima je izdala dozvolu za rad. Pošto ovi ostali nemaju tu dozvolu, NBS je nenadležna. Tu bi neko trebalo da podnese prijavu tržišnoj ili finansijskoj inspekciji da pokrenu nadzor, ali se to ne dešava", objašnjava Perinčić.
U Narodnoj banci Srbije kažu da je za kršenje zakona o bankama nadležno Ministarstvo unutršnjih poslova, a ne NBS u čijoj su ingerenciji samo oni kojima je data dozvola za rad. Takođe, u NBS kažu da su u proteklom periodu obaveštavali MUP o ovim slučajevima. Inače, za kreditiranje bez dozvole NBS, prema zakonu, kazna je od tri meseca do pet godina zatvora. Ako je pribavljena imovinska korist veća od 100.000 dinara, propisana je zatvorska kazna od jedne do osam godina, a ako je korist iznad 1,5 miliona dinara, kazna je od dve do 10 godina zatvora.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 31
Jasmin
Dragan Mitrovic
Kiki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar