Minimalna zarada se isplaćuje po pravilu onda kada poslodavac, zbog problema u poslovanju, nije u stanju da isplati veću, ugovorenu platu i zato je dužan da najavi uvođenje minimalne plate, kaže profesor Pravnog fakulteta Union Mario Reljanović.
Šta je u stvari minimalna zarada?
Izmenama Zakona o radu, kako je za
Radnik.rs rekao profesor Reljanović, izgubio se smisao "minimalne zarade" i na osnovu današnjeg zakona je teško shvatiti šta je to zapravo.
"Originalna ideja je bila da poslodovac isplaćuje iznos zarade koji ne može biti niži od minimalne, ali ni jednak minimalnoj zaradi. Poslodavac može da isplaćuje minimalnu zaradu šest meseci ukoliko iz ekonomskih razloga nije u mogućnosti da isplati ugovorenu, ali nakon tog perioda radniku mora da isplati razliku između ugovorene i minimalne zarade za to vreme", kaže on.
Prema tom tumačenju, kako kaže Reljanović, isplata minimalne zarade je izuzetak (isplaćuje se kada postoji problem u poslovanju), a ne pravilo. Izmenama propisa, kako kaže, došli smo do toga da minimalna zarada može biti i ugovorna zarada, odnosno poslodavac može da ugovori i "minimalac".
"Poslodavci mogu da dodaju jedan dinar na minimalnu zaradu i oni nisu u prekršaju, ali to je izvrgavanje propisa", kaže on.
Prema odluci Socijalno-ekonomskog saveta, minimalna cena rada po satu ove godine je 130 dinara, a to je 22.620 dinara mesečno za puno radno vreme.
Šta piše u Zakonu o radu?
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.
Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.
Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade”.
Ministarstvo: "Poslodavac mora da ima razlog za uvođenje minimalne plate"
Iz Ministarstva su naveli da se razlozi za uvođenje minimalne zarade propisuju kolektivnim ugovorom (pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.
"Ukoliko kolektivnim ugovorom (pravilnikom o radu), odnosno ugovorom o radu, nisu propisani razlozi, poslodavac ne može uvesti minimalnu zaradu", piše u odgovoru Ministarstva za rad za Radnik.rs.
Takođe, u Zakonu o radu piše da ukoliko poslodavac produžava period isplate minimalne zarade i nakon šest meseci, o tome mora da obavesti reprezentativni sindikat. Međutim, koga poslodavac obaveštava o tome kada firma nema reprezentativni sindikat?
Iz Ministarstva kažu da, u tom slučaju, "nema smetnji da poslodavac o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade obavesti sindikate koji nisu reprezentativni ili da na svojoj oglasnoj tabli istakne obaveštenje o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade".
Kako vam može biti osporeno pravo na minimalnu zaradu?
Na sudu poslodavac vam može osporiti pravo na minimalnu zaradu ako dokaže da niste ostvarili "standardni učinak", kako piše u Zakonu o radu.
Prema mišljenju Ministarstva za rad iz 2003. godine, ukoliko je poslodavac, na primer, utvrdio minimalni mesečni promet za svaki objekat, onda se to može smatrati standardnim učinkom. Ako zaposleni nije ostvario taj planirani promet, poslodavac može da mu isplati zaradu nižu od minimalne.
Takođe, ukoliko radnik nije radio puno radno vreme (počeo ili prestao da radi u toku meseca), isplaćuje mu se minimalna zarada samo za sate koje je proveo na radu.
Komentari 8
G
hm
DonJuan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar