Izvršitelji oduzimaju ženi stan zbog duga Železnica prema radnicima

Kako piše Danas, sporni stan njen otac dobio je na korišćenje od Železnica kao njihov radnik još 1962. godine, a posle njegove smrti, 1993. godine, Nadeždina majka uredno ga je otkupila, za šta ima Ugovor i potvrdu o isplati. Nadežda je posle smrti majke nasledila ovaj stan, u kome živi od ranog detinjstva, ali svoje pravo vlasništva nije upisala u zemljišne knjige jer, kako objašnjava, "nije bilo moguće izvršiti upis jer cela zgrada nije bila uknjižena".

Pri kasnijem prepisu vlasništva iz zemljišnih knjiga u novoformiranu bazu - Katastar nepokretnosti, zgrada u kojoj se stan nalazi je upisana, a kao vlasnik svih posebnih delova, odnosno stanova pojavljuju se Železnice. Ni to ne bi bio dovoljan osnov da izvršitelji zaplene stan kako bi naplatili dug Železnica, jer se kao svojstvo vlasništva Železnica na 23 stana u predmetnoj zgradi navodi "državno vlasništvo", a na državnom vlasništvu ne može se sprovoditi postupak izvršenja. Ipak, jedino Nadeždin stan upisan je kao privatno vlasništvo Železnica, za šta Nadežda kaže da je "jasna greška nastala pogrešnim klikom prilikom prenosa iz zemljišnih knjiga gde lepo piše da Železnice imaju samo pravo korišćenja".

Nadležnoj službi Katastra nepokretnosti Savski venac upućen je mejl sa pitanjima da razjasne da li je moguće da je došlo do ovakve greške, ali odgovor već nekoliko dana ne stiže redakciji Danasa.

Tu "grešku" je izvršiteljka Ivana Bukarica Biuković iskoristila kao osnov da u Katastru stavi zabeležbu na ovaj stan, čime on postaje predmet izvršenja, odnosno priprema se za prodaju, kako bi se dug namirio. Ona nije uzela u obzir pismeni podnesak kojim joj je advokat Nadežde Spasojević stavio do znanja da polaže pravo vanknjižnog vlasništva na taj stan, a kako tvrdi Nadežda, kasnije je izvršiteljka u rešenju navela da "niko ne može snositi štetne posledice zbog pouzdanja u podatke o nepokretnosti upisane u Katastar". Ona iz toga zaključuje da tako ni ona, kao treće lice, ne sme da snosi posledice eventualne greške u katastru. A u ovom slučaju ta posledica je gubitak krova nad glavom.

Nadeždin advokat podneo je prigovor trećeg lica na Zaključak izvršitelja, koji je kasnije i odbijen. U rešenju kojim se prigovor odbija navedeno je da Nadežda nema pravo žalbe, već da može samo da pokrene parnični postupak. Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje da treće lice može da podnese novi prigovor protiv odbijenog prigovora, a parnični postupak može da se pokrene tek kada rešenje o dobijanju postane pravosnažno.

Nadežda Spasojević se pita da li je moguće da ona kao fizičko lice, koja je nasledila uredno otkupljen stan, sada mora da ga ustupi za prodaju kako bi bio izmiren dug Železnica prema njihovim radnicima?

Da ovaj slučaj kada izvršitelji dolaze zbog tuđeg duga nije jedini, čitajte u sledeće dve priče OVDE i OVDE.