Neumoljiva statistika - suše u Srbiji sve učestalije

Piše: Živan Lazić

Ovogodišnja katastrofalna suša neće biti izuzetak; prema predviđanjima Hidrometeorološkog zavoda, a na osnovu obuhvatne analize statističkih podataka u razdoblju 1951 - 2011. godina, slede sve vrelija leta, sa sve manje padavina, pa je već u narednoj deceniji realno očekivati i žešću jare od ovoletnje. Ako se život i rad ne prilagode promenama, potencijalne štete biće sve veće i pogubne.

Dani vreliji, manje padavina

Već polazni podatak je ilustrativan: porast srednje dnevne temperature po dekadi je zimi (decembar, januar, februar) 0,2 do 0,35, a u letnjem period (jun, juli, avgust) od 0,4 do 0,6 stepeni C. Tako je prosečna maksimalna letnja dnevna temperatura u prošloj dekadi bila za 2,64 stepena veća nego tokom šeste decenije prošlog veka.

Naročito je uočljiv rast broja i kontinuiteta tropskih dana, kada maksimalna dnevna temperatura premašuje 30-i podeok. Moguće je da tokom ove decenije rast prosečne maksimalne dnevne temperature leti ne dostigne i čitav stepen.

Sa druge strane, kiše je sve manje. Dok je krajem prošlog veka u zapadnim regionima Vojvodine padalo do 1.020, prošle dekade je bilo tek 770 litara po metru kvadratnom, dok su padavine u istočnim krajevima sa 810 svedene na 585 litara. Predviđanja su da će do kraja tekuće decenije kiša biti još manje, za 17 odsto tokom vegetacije biljaka i 13,5 odsto izvan vegetativnog perioda.

Kao završni zaključak hidrometeorologa, provlači se da je realno očekivati sve učestalije i intenzivnije žege, konstantno rastuće dužine trajanja. Gotovo da bi se moglo reći da je nastupio vek suša.

Učestale letnje žege

Ovakva predviđanja se uklapaju u sliku Panonske nizije i Balkanskog poluostrva kakvu su pre petnaestak godina, kao segment dugoročnog predviđanja budućnosti Evrope, predočili nemački klimatolozi.

Podsetimo, po viđenju cenjenih stručnjaka, do kraja veka klima u Panoniji će, posebno tokom sve dužih leta, prelaziti u pustinjsku, sa toliko umanjenim padavinama da će prosečan protok Dunava biti za 20 odsto manji, a reka dva metra niža i cirka 15 odsto uža nego što je danas.

Posebno je zanimljiva analiza prve decenije novog milenijuma. Za trinaest godina zabeleženo je čak pet izrazito sušnih godina, dok se nekada ekstremna jara beležila tri puta tokom dve decenije.

Tokom vegetacije bez vode

Tako je 2000. godine zabeležena velika suša čije je osnovno obeležje drastično odsustvo padavina tokom vegetacionog perioda.

Prosečna maksimalna temperatura tokom maja i juna je iznad 23,5 stepeni. Broj tropskih dana je varirao od 42 do 57, zavisno od mernog mesta.

Posledice su bile veliki podbačaj u prinosima prolećnih useva, premda je lošoj žetvi doprinela i ektremno loša agrotehnika usled finansijske nemoći seljaka nakon bombardovanja prethodne sezone. Kukuruz je podbacio za 50 osto spram prosečnog roda, soja za 41, šećerna repa za čak 55, lucerka 25, suncokret za 16 odsto, dok je umanjenje roda pšenice bilo skromnije, 12 odsto.

Finansijski šteta je procenjena na 0,7 milijardi dolara, što je po kupovnoj moći danas oko 1,2 milijarde evra.

Pustinjske suše

Sledeća suša  je tri godine kasnije. Te, 2003. godine suša je počela već sredinom marta i trajala je do početka jula, a ponovila se tokom skoro bezvodnog avgusta.

Razdoblje april - jul se uzima kao prvi evidentirani period ekstremne suše. Broj tropskih dana tokom vegetacionog perioda je varirao od 55 do čak 77.

Kukuruz je podbacio 35, repa, 45, soja 20 , suncokret 15 odsto, ali je sezona, bez prolećnih mrazeva, bila povoljna za voće, jabuke, kruške, šljive i grožđe, čiji prinosi su delimično ublažili štetu procenjenu na milijardu dolara.

Rekordnih 44,9 stepeni

Sledeću sušu, 2007.godine, obeležio je najveći broj dana sa ekstremnim toplim danima, kada je temperatura prelazila 35, a povremeno dostizala i 44 stepena. Posebno vreli, ali i bezvodni, bili su april, jul i druga polovina avgusta.

Dana 24. jula na svih osam mernih mesta u Vojvodini, a na 22 od 26 u celoj Srbiji zabeležene su istorijski rekordne temperature, u Smederevskoj Palanci čak 44,9 stepeni, što je, za sada, apsolutno najviša temperatura ikad zabeležena u nas.

Aprilska suša je ozbiljno poremetila setvu, dok su toplotni talasi u julu i avgustu trajali devet i deset dana uz izrazit nedostatak vlage. Kukuruz i soja su omanuli 32, suncokret 22, lucerka 18, šećerna repa za 6,5 odsto.

Pojedinim voćnim vrstama, ovakvo vreme je odgovaralo, pa je rod šljiva uvećan za 38, a jabuka za 10 odsto.

Iste sezone su registrovana čak 258 požara, zahvaćeno je 40.000 hektara, od čega 16.000 pod šumom. Ukupna šteta u poljoprivredi je vrednovana sa 850 miliona evra.

Sušna jesen

Godine 2011. suša je tokom perioda april - avgust dostigla stepen jake, ali se u završnici vegetacionog perioda, avgustu i septembru, preobrazila u ekstremnu, kada je i zabeležena većina od 39 do 58 tropskih dana.

Tokom ta dva meseca prosečna dnevna temperatura je bila 24,6 stepeni, čak 1,85 stepeni iznad dugogodišnjeg proseka. Fenomen je da od sredine oktobra do sredine decembra gotovo nije zabeleženo padavina, pa je sušna jesen bila podloga da naredne sezone najekstremnija (do tada) ikada zabelešena suša zahvati Vojvodinu i Srbiju u celini.

Prinos kukuruza je bio 11, soje 19, šećerne repe 14, lucerke 12, deteline 40 odsto manji od standardnog, dok je ostvareni prebačaj roda suncokreta za 14 i šljiva za 39 odsto. Relativno skromna poljoprivredna šteta, oko 230 miliona evra, je zamaglila suštinu - jesenji sušni period, koji je omeo setvu ozimih useva, ali i učinio da upravo dublji slojevi zemljišta naredne godine već u startu vegetacionog perioda, aprila, meseca budu bez vlage.

Najtopliji letnji meseci

Godine 2012. juli je s prosečnom temperaturom od 26,9 stepeni bio najtopliji od kada se registruju meteorološki podaci, dok je avgust sa 26,4 bio drugi najtopliji avgust unazad 120 godina.

Zabeležena su tri toplotna talasa od devet, deset i sedamnaest dana, što je i najduži period u istoriji Vojvodine u kome je maksimalna dnevna temperatura premašivala trideseti podeok.

Tokom vegetacije umesto uobičajenih 260 litara, palo je jedva 60 do 85 litara po kvadratnom metru, pri tome izrazito neravnomerne raspoređeno. Period od 20. juna do  10. septembra je bio samo sa dve kiše, tokom kojih je ukupno palo više nego skromnih 15 do 40 litara po metru kvadratnom.

I pre berbe bilo je izvesno da će šteta na agrarnim usevima biti veća nego ikada. Procene štete su dostizale i do 1,75 milijardi, ali je državna statistika statistika ozvaničila milijardu evra.

Prilagođavati stil života

Suša, naravno, ne ostavlja posledice jedino u poljoprivredi. Drastičan je uticaj i na režim voda, time na proizvodnju struje, pogotovo u nas gde je trećina ukupne elektrike iz hidroelektrana.

Moglo bi se reći da klimatske promene utiču na izmenjen stil ponašanja i života ljudi. Više se ne proizvodi takozvani "zimski štof", sve češće nosimo rupaste letnje cipele, industrija se skoncetriše kako da proizvede što lagodniji đon i cipela bude što ugodnija.

Kako su naša izvorišta pijaće vode poreklom uglavnom rečne vode, sa sušom i smanjenim nivoom reka biće sve manje izdašna i sve teže dostupna. Već se postavlja pitanje hoće li ubuduće uopšte biti moguće putovati tokom leta u neklimatizovanim vozilima ili vozovima, a pitanje je hoće li se tokom sušnih tropskih perioda moći raditi osam časova dnevno u kontinuitetu.

Sa novim milenijumom dobili smo i bukvalno, novo vreme, a na nama je da uočljivim ali relativno sporim promenama prilagodimo sve sfere života.