U jednoj od najsiromašnijih opština u Srbiji, proizvodnja malina i kupina su bile mogućnost da sela ožive, a većina je bila i oživela a meštani se vratili selima. Meštanin sela Žuč Miroslav Ilić kazao je da su niske cene tog voća i neredovne isplate razočarali proizvođače, pa su mnogi i u tom selu počeli da uništavaju najkvalitetnije plantaže malina i kupina.
"Na žalost, ove godine smo svi ispod nule, nismo uspeli ni ulaganja da vratimo. Ja sam bio prinuđen da prodam dve svođe od po 250 kilograma, kako bi pokrio troškove oko berbe kupine i isplatio radnike. Bio sam prinuđen da povadim kvalitetni zasad kupine trostruka kruna i posejem kukuruz", naveo je agenciji Beta Ilić i dodao je najplodnije i najbogatije selo kuršumlijske opštine, prvo dotukao jak prolećni mraz a zatim niska otkupna cena.
Jedan od najvećih plantažera u Kuršumliji Radija Danilović, takođe iz sela Žuč, kazao je da ovih dana završava uništavanje dugogodišnjih zasada maline "crni vilamet", jer niska cena nije vratila ni uloženo.
"Živeli smo od proizvodnje tih malina. Zbog nebrige države, sada ja i moja porodica moramo da radimo nešto drugo, jer je neizvesna naredna godina, a do sledeće berbe moramo mnogo da uložimo", poručio je Danilović.
Pored ovih meštana i drugi meštani, koji su ove godine pretrpeli gubitak, kažu da uništavaju svoje plantaže ili će ih prepoloviti, jer su potrebna finansijska ulaganja da bi plantaže bile pripremljene za berbu naredne godine. S druge strane, stručnjaci smatraju da je greška uništavati plantaže i uveravaju da će naredne godine cena biti bolja.
Jovica Đinović, iz Odeljenja za poljoprivredu opštine Kuršumlija, kazao je da ta opština maksimalno pomaže i unapređuje poljooprivredu u kuršumlijskim selima.
"Svake godine se izdvajaju značajna sredstva za podsticaj poljoprivredne proizvodnje. Opština vraća 50 odsto uloženih sredstava na sadni materijal, poljoprivredne mašine, stočarstvo i ne bih savetovao uništavanje plantaža malina i kupina. To je kultura koja ima svoje mesto i u budućnosti će sigurno cena biti bolja", rekao je Đinović Beti.
Zahvaljujući opštini Kuršumlija, koja već pet godina pomaže gotovo svako registrovano gazdinstvo, ova opština prednjači po proizvodnji jagodičastog voća. Kuršumlija je dospela u samo vrh, po proizvodnji maline, kupine i jagode u Srbiji. Međutim, proizvođači su naveli da više ne vide perspektivu u tom voću, pa će, po svemu sudeći mnoge njive ponovo biti zakorovljene.
Komentari 8
dr Petrovic
Da niste trovali ljude sve ove godine, sve bi ih prodali.
Malinari, trovaci, trgovci nakupci, politicari...
ZGADILI ste se narodu i narod ne kupuje.
Nekada su svi pravili sokove, dzemkve, slatko... od maline, sa radoscu.
Sada vam nikome narod ne veruje.
LAZOVI alavi !!!
Stankela iz magacina
haha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar