Ovaj novac prebacuje se na račun Instituta za transfuziju krvi Srbije i koristi se, pre svega, za obradu krvi i krvnih produkata, kupovinu testova, reagenasa i aparata. Od toga se odvaja za promotivne akcije, plate zaposlenih, ali i troškove odlaska na teren na kojem se prikuplja krv, piše
Politika.
Iako se u javnosti često spekulisalo o tome da Institut za transfuziju Srbije bolnicama prodaje krv koju dobija besplatno od dobrovoljnih davalaca, reč je zapravo o specifičnom načinu finansiranja ove ustanove. U Institutu za transfuziju krvi Srbije tvrde da koliko krvi daju bolnicama, toliko novca dobiju od države. Ni paru manje, ni više.
Cenu krvi određuje Vlada Srbije. Tako je u februaru 2014. utvrđeno da cena jednog mililitra iznosi 11,2 dinara. To je znatno niža cena nego u zemljama regiona. Recimo, u Hrvatskoj i Sloveniji za 200 mililitara eritrocita država izdvaja oko 100 evra.
Zaposleni u institutu su tražili da ova cena bude povećana. S novcem koji dobijaju od države teško uspevaju da plate skupe analize, materijale i plate. Na plate, kažu, odlazi najmanji deo novca. Reč je o zdravstvenoj ustanovi koja je indirektni korisnik budžeta. Plate 360 zaposlenih i ostali novac koji dobijaju od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja moraju biti opravdani brojem prikupljenih jedinica krvi i pruženih usluga.
"Cena krvi utvrđena je Pravilnikom o utvrđivanju cena i naknadama za obradu krvi i komponenti krvi namenjenih transfuziji. Mi ne prodajemo krv već je prikupljamo, prerađujemo i snabdevamo bolnice ovom dragocenom tečnošću. Od svake jedinice krvi odvajaju se eritrociti, krvne pločice i krvna plazma. Sva tri ova produkta čuvaju se u različitim uslovima. Kako bi krv bila primenjena na pacijentu, pre same transfuzije moraju da se urade testovi o podudarnosti. To sve košta", objašnjava dr Olivera Savić, pomoćnik direktora za medicinske poslove Instituta za transfuziju krvi Srbije.
Krv se najviše koristi u beogradskom Urgentnom centru, ali i u svim ostalim bolnicama u okviru Kliničkog centra Srbije. Samo mala količina krvi, svega 3,4 odsto od ukupnih prikupljenih rezervi, isporučeno je privatnim zdravstvenim ustanovama ove godine.
Bolnice u unutrašnjosti uglavnom imaju svoja odeljenja za transfuziju u kojima prikupljaju i obrađuju krv, ali nov zakonom o transfuziji doneće promene. U Srbiji će biti organizovana samo četiri velika centra za prikupljanje i testiranje krvi koji će imati svoje zone odgovornosti i snabdevaće bolnice ovom dragocenom tečnošću.
U Institutu za transfuziju krvi Srbije kažu da im je ovih dana mirna glava. Obezbedili su petodnevne rezerve krvi i mogu da odgovore na redovne potrebe svih zdravstvenih ustanova koje im se obraćaju. Da bi se to postiglo, neophodno je da svakog dana oko 300 osoba daje krv. Srbija je, inače, treća zemlja u regionu po broju građana koji daju krv, a u svetu se nalazi na 38. mestu.
Dr Olivera Savić, pomoćnik direktora Instituta za transfuziju, kaže da mnoge razvijene zemlje imaju manji broj dobrovoljnih davalaca.
Kako objašnjava, sasvim je sigurno da naša država nikada neće početi da plaća davaoce krvi jer ove loše "navike" pokušavaju da se oslobode mnoge zemlje.
"U Nemačkoj i u Americi i dalje nije u potpunosti izbačeno plaćanje davaocima krvi. U Gruziji 90 odsto davalaca dobija novac za taj gest. Plaćanje dovodi do toga da krv daju oni kojima je neophodan novac. Tako se smanjuje i kvalitet dobijene krvi. Problemi su nastali kako je rastao broj obolelih od AIDS-a i hepatitisa C. Ali sada je ovim državama veoma teško da podstaknu ljude da dođu i dobrovoljno daju krv", objašnjava dr Savić.
Stevan Požega, predsednik Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi, naglašava da dobrovoljni davaoci krvi ne traže novac jer daju krv isključivo iz humanih razloga. Ipak, sagovornik Politike naglašava, niko ne bi smeo da zarađuje na osnovu njihove krvi. Ni državne, ni privatne klinike.
"Kada pacijentima daju krv u privatnoj klinici, uslugu transfuzije mu naplaćuju šesnaest hiljada dinara. To je nedopustivo i skandalozno iz našeg ugla. Država bi ozbiljno trebalo da se pozabavi ovom problematikom", naglašava on, uz napomenu da su ovo udruženje ima saznanja da država zapravo plaća sve troškove rada Instituta za transfuziju. On je pozvao Ministarstvo zdravlja da se oglasi ovim povodom i da objasni kakav je način finansiranja i poslovanje Instituta za transfuziju.
Komentari 15
Поп64
Dragomir
Zabrinuti gradjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar