Odbijaju joj od penzije zbog duga podstanara

Vlasnike nekretnina propisi obavezuju da stanarima obezbede dokumentaciju za prijavu na adresu. Međutim, propisi ih ne štite kad im na vrata zakucaju izvršitelji.
Čitateljka "Politike" iz Kragujevca je 2013. godine izdala stan i dozvolila stanaru da prijavi prebivalište na toj adresi. Ubrzo je prestao da plaća račune za komunalije i to je, kako kaže, vešto krio od nje. Kao i opomene pred utuženje. Kada je dug narastao, stanar je sa komunalnim preduzećem za objedinjenu naplatu potpisao ugovor (uz svoj matični broj) o reprogramu duga, bez njene saglasnosti i to na ime vlasnika stana.
 
Prošle godine, kada je stanar već napustio ovo prebivalište, ova Kragujevčanka zatiče u poštanskom sandučetu pismo izvršitelja, a ubrzo u PIO fondu saznaje da je dug o kome nikada nije bila obaveštena narastao na 53.000 dinara i da je dato zeleno svetlo da joj se ovaj iznos odbija od penzije.
 
Ovo je još jedan od primera zakonskog prava izvršitelja da popisuju imovinu ili naplaćuju dug od vlasnika stana, a ne od stanara koji je taj dug napravio. 
 
U Srbiji prema nezvaničnim podacima ima oko 260.000 građana koji izdaju svoje nekretnine. Zakon ih obavezuje da stanarima obezbede dokumentaciju za prijavu na adresu i ukoliko to ne učine zaprećena je kazna od 10 do 50 hiljada dinara. Sa druge strane ih propisi ne štite od nesavesnih stanara čije dugove izvršitelji na kraju naplaćuju od vlasnika stana. Dovoljno je da je dužnik prijavljen na njegovoj adresi bilo kao srodnik ili podstanar. Ovakvo pravo javnim izvršiteljima daju važeći propisi koji podrazumevaju da imovina može da se pleni i takozvanom trećem licu, potvrđeno nam je i u Komori izvršitelja. 
 
Zakon o izvršenju je jasan – ako ne bude zadovoljan odlukom izvršitelja, može da podnese prigovor sudu, pokrene parnični postupak i naknadno dokazuje da je imovina njegova a ne dužnikova. Međutim, najčešće se događa da stanari već odavno ne žive na adresama čiji vlasnici imaju probleme sa zaostalim dugovanjima. Jedini način da spreče dalje probleme jeste da ih odmah po napuštanju nekretnine odjave sa ove adrese, a to je dugotrajna procedura. 
 
Prema iskustvima stanodavaca lakše je prijaviti nego odjaviti podstanara. Na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova ovo pitanje nije uvršteno među najčešće postavljana, ali prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana odjava je moguća na zahtev suda, organa državne uprave ili drugog pravnog ili fizičkog lica koje ima opravdan pravni interes. Nadležni (policija) u tom slučaju će proveriti da li osoba stanuje na prijavljenoj adresi i ako utvrdi da je nema doneće rešenje kojim se "pasivizira" adresa prebivališta. Potom će ta osoba u roku od osam dana, od dana prijema rešenja, morati da se prijavi na novu adresu. U suprotnom, takođe mu sleduje kazna od 10 do 50 hiljada dinara. 
 
Pravnici smatraju da je neprihvatljivo da se zarad olakšavanja postupanja izvršitelja ograničava pravo na imovinu savesnih građana, koji se na ovaj način guraju u sudske postupke kako bi zaštitili svoju imovinu. Oni smatraju da će ovo predstavljati aktuelno pitanje pred Evropskim sudom za ljudska prava kad pristignu prve predstavke protiv Srbije zbog ovakvog zakona. Jer teško se može braniti stav da je ovakvo zakonsko rešenje usvojeno zbog potencijalnih zloupotreba nesavesnih dužnika. 
 
Oni smatraju da postoje mnoga druga smislena rešenja, uključujući i lični bankrot, jer niko ne može biti odgovoran za tuđi dug, niti kažnjen zbog toga što je sa dužnikom stupio u neku vrstu pravnog odnosa, poput zakupa stana, zajedničkog domaćinstva ili na neki drugi način. 
  • Vlada

    23.11.2017 19:07
    Peticija za ukidanje zakona
    Jel može pomoć nekog pravnika koji čita ovo?

    Ako bi se pokrenula peticija za ukidanje/izmenu zakona o izvršenju, da li bi prikupljanje dovoljnog broja potpisa (i koliko je to) bilo dovoljno da uđe u skupštinsku proceduru?

    Mislim da se nikad brže ne bi skupili potpisi...
  • evgenije

    23.11.2017 17:12
    Dok sam živeo preko bio sam podstanar nekoliko godina. Prvo, nisam mogao da iznajmim stan bez preporuke ili dok neko sa čistim dosijeom nije garantovao za mene. Drugo, kirija se plaćala ovog meseca za sledeći mesec, unapred. Treće, nsam mogao da otkažem ugovor tek rako i da se pokupim i odem. Bio sam dužan da svoj odlazak iz stana najavim najkraće tri meseca unapred. Ako bih ranije napustio stan, morao bih za tri meseca unapred platiti kiriju kao da sam ostao da živim u tom stanu. Svi računi za vreme dok sam stanovao u tom stanu bili su prebačeni na moje ime i moj JMBG. Sve što ne bih platio mene bi vijao izvršitelj a ne vlasnika stana. Isto tako gazda je morao tri meseca ranije da mi najavi da želi da raskine ugovor, pre tog roka me po zakonu ne bi mogao izbaciti iz stana. Ako bi raskidao ugovor to nije smeo da radi u vreme trajanja grejne sezone jer se smatra nehumanin nekoga izbaciti na sneg, kišu, ledeno vreme. Vlasnik stana je pre mog ulaska u isti imao obavezu da stan okreči, ofarba drvenariju, zameni ili popravi sve neispravne električne aparate. Ovo ovde kod nas kako i ko izdaje stanove, ko je sve podstanar, prava i obaveze jednih i drugih je smešno, prava lakrdija.
  • kako moze

    23.11.2017 16:59
    to sto je potpisao u njeno ime bez njene saglasnosti je posao za kriminal.policiju.Svaki dna sve losije vesti . Banda se sve vise opusta.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija