Projektom JUP-a kojim je 2010. godine aplicirano za kredite kod međunarodnih banaka predviđena je izgradnja stanova za mlade naučnike u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu, a kao jedan od ciljeva naveden je povratak 1.400 mladih naučnika iz inostranstva. Raspodela stanova poverena je univerzitetskim fondacijama u tim gradovima.
Kako piše Pištaljka, za sedam godina i utrošenih skoro 14 miliona evra, izgrađene su četiri zgrade – tri u Kragujevcu i jedna u Beogradu, koja je jedina useljena i to kandidatima koji su učestvovali na konkursu 12 godina pre nego što je zgrada napravljena.
Zgrade u Kragujevcu i dalje čekaju da se razreše suvlasnička pitanja da bi primile stanare. Zgrade u Nišu, čija je izgradnja započeta još 2008. godine i za čiji je završetak trebalo da bude iskorišćen novac iz kredita, nisu završene i ne zna se kada će biti. U Novom Sadu nije postavljena nijedna cigla. Pitanje je da li će ti stanovi ikada i biti sagrađeni pošto je Vlada Srbije sredinom 2016. posle žalbi međunarodnih kreditora, preostala sredstva od JUP-a prenela na korišćenje Kancelariji za javna ulaganja.
Fondacija za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika Univerziteta u Beogradu je, na osnovu ugovora sa JUP-om iz 2011. godine, dobila da vrši raspodelu 134 stana. Zgrada je zidana od 2012. do 2015. godine, kada je i počela raspodela stanova, a cena zakupa određena je na 165 dinara po metru kvadratnom. Konkurs za dodelu stanova mladim naučnicima Fondacija je poslednji put raspisala 2003. godine, i to za godišta mlađa od 1963. S obzirom na to da su na izgradnju i dodelu stanova čekali više od 12 godina, mnogi od kandidata su odustali a mnogi izgubili pravo daljeg učešća. Na sajtu Fondacije objavljeno je da se na taj konkurs javilo hiljadu, a uslove ispunilo nešto više od 400 mladih naučnika.
Od raspisivanja konkursa, umesto sedam, Fondacija je sagradila samo dve zgrade – prva je useljena 2004. a druga četiri godine kasnije i time je stambeno zbrinuto oko 270 mladih naučnika. Useljenjem zgrade sazidane pre dve godine ostalo je nerešeno stambeno pitanje još pet kandidata sa konkursa iz 2003, objavljeno je na sajtu. Iz te fondacije za Pištaljku je kratko odgovoreno da će preostali stanovi biti podeljeni "po istom principu kao i već dodeljeni stanovi". Dakle, po konkursu iz 2003. godine, čiji kandidati više ne spadaju u kategoriju mladih naučnika.
Iz Ministarstva su za Pištaljku naveli da, osim ugovora sa univerzitetskim fondacijama iz Beograda i Kragujevca u vezi sa izgradnjom stanova za mlade naučne radnike iz 2011. i 2012. godine ne poseduju nikakve druge informacije niti dokumenta o njihovoj raspodeli i radu fondacije. To ministarstvo je navelo i da je, prema izveštajima koje je im JUP dostavio, za izgradnju stanova do danas utrošeno 8,4 od ugovorenih 8,6 miliona evra. Za tri zgrade u Kragujevcu potrošeno je pet od ugovorenih 5,5 miliona evra. Ministarstvo nema podatke da li se neko od 1.400 mladih naučnika vratio u Srbiju, kako je planirao JUP.
Iako su 2010. bili deo projekta za uzimanje kredita kod stranih banaka, univerziteti u Novom Sadu i Nišu su ostali bez stanova za mlade naučnike koje je trebalo da gradi JUP. U stvari, poslužili su samo kao pokriće za dobijanje kredita jer tamo za sedam godina nije urađeno ništa.
Iz novosadske Fondacije za Pištaljku tvrde da dele samo stanove koje sami izgrade i da ne učestvuju u raspodeli stanova JUP-a. Od osnivanja 2000. godine do danas, kako tvrde, dodelili su 114 stanova mladim naučnicima i umetnicima sa teritorije Vojvodine. U izgradnju četiri zgrade, kako je naveo upravitelj Radovan Pejanović, uloženo je oko 300 miliona dinara.
Tajno poslovanje JUP-a
Vladino preduzeće JUP već sedam godina posluje u najvećoj tajnosti, a u jednom periodu upravljalo je sa 800 miliona evra kredita, donacija i budžetskih para. Pa ipak, od 29 naučnih potprojekata kojima je JUP aplicirao kod banaka za dobijanje 305 miliona evra kredita, za sedam godina ostvareno je samo njih sedam, a potrošeno 135 miliona evra. Preostalih 170 miliona evra kredita Vlada Srbije prebacila je prošle godine Kancelariji za javna ulaganja.
Celu priču o izgradnji i dodeli stanova naučnicima možete pročitati
OVDE.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 13
cccp
pera
Što se cena izgradnje tiče, lako se da izračunati stvarno utrošeno. Ali zašto računati kad lopovi neće odgovarati. A ako ih osude, hoće li naše bajne sudije i dalje primati evropske plate?
A da se pljačka, pljačka se sramno i na veliko. I po fabrikama koje posluju pozitivno i koje imaju pune kase zalaze i jednostavno odnose novac u džakovima. Tako su radili i sa domaćim bankama i zato iste zatvaraju. Kako neće u Erste tako šta da urade?
Djura
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar