Više od 140.000 suđenja traje bar deceniju

Malo više od 140.000 predmeta starijih od 10 godina i dalje čeka da dođe na red u osnovnim, višim, apelacionim, privrednim i upravnim sudovima i u Vrhovnom kasacionom sudu.
Više od 140.000 suđenja traje bar deceniju
Foto: 021
To pokazuje najnovija statistika VKS. A takođe pokazuje i da su sudije u poslednje tri i po godine rešile oko dva miliona starih predmeta. Najveći broj rešen je prošle godine, kada su javni izvršitelji preuzeli veliki broj izvršenja koja su decenijama stajala u fiokama. 
 
Kako pišu "Novosti", ljudi koje je trebalo uvesti u posed njive ili komunalna preduzeća koja dugo nisu mogla da naplate dug imali su u rukama pravosnažne izvršne presude s kojima nisu mogli ništa. Izvršenja su tekla sporo i "pumpala" neažurnost srpskog pravosuđa. Deo tih muka rešen je izmenama Zakona o izvršnom postupku, ali mnogo predmeta i dalje čeka.
 
"Prioritet u radu sudova je efikasnost u postupanju kroz ubrzavanje sudskih postupaka i smanjenje broja starih predmeta", kaže, za "Novosti" predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević. 
 
On je uveren da će aktivan rad sudija i sudskog osoblja doprineti efikasnijem pravosudnom sistemu i podizanju nivoa ostvarenih osnovnih ljudskih prava.
 
"Nedopustivo je da imamo ijedan predmet stariji od 10 godina u sudu, a devetomesečni izveštaj o radu pokazuje da ih u prvostepenoj materiji osnovnih i viših sudova ima u krivičnoj materiji 530, u parničnoj 1.210, u P1 (radnim sporovima) 265 i u P2 (porodičnim sporovima) tri."
 
Takođe, konstatuje da je, uprkos pomacima, ostalo još nerešenih izvršnih predmeta, pa su zato neophodne zakonske izmene.
 
"Rezultati rada sudova bili bi još bolji ako bi čitav sistem sudstva bio zaokružen i potrebni resursi popunjeni, ako bi bila obezbeđena finansijska nezavisnost i sudsko osoblje izuzeto iz sistema uprave", kaže Milojević.
 
U advokaturi kažu da parnice traju i do tri puta duže nego krivični postupci. Prema rečima advokata Petra Stojkova, najduže traju sporovi oko deobe imovine, i to posebno utvrđivanje prava svojine prilikom deobe bračne tekovine.
 
"Izuzetno dugo traju i osporavanja ugovora o doživotnom izdržavanju. Ali i najjednostavniji predmet može da traje neprimereno dugo ako je sudija nevičan, i obrnuto", kaže Stojkov.
 
Predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor dodaje da je logično da su parnice duže jer se godišnje ne zakaže više od tri ročišta, dok su glavni pretresi u krivičnim postupcima mnogo češći.
 
"Prema praksi Evropskog suda, suđenje u razumnom roku kad je u pitanju krivica ne može biti duže od šest godina, i to se ovde mahom poštuje", kaže Tintor.
  • andrija

    27.11.2017 10:31
    interes
    pa ja običan upravni spor vodim od 2013.god, jer gradska uprava ne radi po zakonu i kako bi oni hteli da sprovedu predmet, jer nekom čine uslugu iz interesa......pa čak iako rade krivična dela
  • Veronika

    27.11.2017 02:20
    Javašluk
    Da naši sudovi ne naplaćuju ogromne sudske takse koje služe da napune budžet, završavali bi se sporovi daleko brže. Nadajmo se da će i ukidanje ovih taksi biti jedan od uslova za ulazak u EU. U evropskim sudovima plaćaš advokata, a sudije dobijaju plate od poreza. Da bi se skratili procesi, uvedene su kratke, jednostavne i brze procedure za rešavanje sporova manje vrednosti. Ne odugovlače parnice nevične sudije, već naprotiv, vilčne. Neće da seku granu na kojoj sede, a i toliki advokati na biroima...i na njih misle. Sudije ne poštuju ni novi zakon po kom se broj ročišta dogovori na prvom ročištu. Kad se stranke slpže oko broja ročišta. sudija redovno duplira, njihov broj. O neopravdanim odlaganjima roćišta i da ne govorim. Kakvi su javašluk i bezakonje u sudstvu, takva nam je i država, a mada se svi žalimo, ništa se ne menja. Kod nas kao da je vreme stalo u tursko doba.
  • ju, ju, ju

    27.11.2017 00:59
    samo da ne kažemo:
    The EU allocated €1.8 million through its Instrument for Pre-Accession Assistance (IPA) to support Serbia’s new enforcement system.
    Perete se od mentorstva Milojeviću i zakona kojim ste mnogim ljudima naneli neprocenjivu štetu. Da li je moguće da je zbog izvršenja napumpana neažurnost i da je zbog toga trebalo uvesti preduzetničke radnje (!) sa izvršiteljima? Da li je moguće da je argument za donošenje ZIO ".. uvesti u posed njive ili komunalna preduzeća koja dugo nisu mogla da naplate dug". Pogledajte, molim, ove linkove, kojim god redom: https://www.usaid.gov/serbia/news-information/press-releases/high-court-council-and-usaid-celebrate-advances-judicial, .... Američka privr. komora komentariše nacrt zakona ZIO https://www.amcham.rs/upload, /F%20AmCham_Nacrt%20Zakona%20o%20izvr%C5%A1enju%20i%20obezbedenju.pdf; ...... do mišljenja Saveta Evrope o nedostacima i selektivnoj primeni ZIO na delu većih gradova u Srbiji http://www.ebrd.com/downloads/research/law/lit14ei.pdf ..... i ovog Enforcement Strengthening project https://www.devex.com/jobs/by_permalink/rule-of-law-project-serbia-471850 . Pokušajte da zaključite ko šta u pravosuđu radi od 2001., ko je ovde mentor, zašto?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija