Mediji traže više slobode, Vlada bez konkretnog odgovora

Medijski profesionalci ističu da je sve to posledica odnosa vlasti prema medijima čiji predstavnici često ističu podelu na "naše i njihove".

To dovodi do toga da se u pojedinim glasilima ne može čuti ni reč kritike o aktulnim vlastodršcima, dok na drugim medijima predstavnika vlasti skoro i da nema, ne zato što ih niko ne zove, nego zato što izbegavaju da govore i daju bilo kakve izjave za te "druge medije". Sve ovo prate konstantni ekonomski, pravosudni i drugi pritisci koji su doveli do ugrožavanja medijskih sloboda u Srbiji.

Kako bi se situacija popravila, a sadašnje stanje prekinulo, novinari i predstavnici nevladinih organizacija okupljenjih u "Grupu za slobodu medija", nedavno su otpočeli niz akcija kako bi izdejstvovali poboljšanje medijske scene. Premijerki Ani Brnabić predali su 13 zahteva, a tim povodom održan je i prvi sastanak ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića sa predstavnicima grupe koju čine novinarska i medijska udruženja -ANEM, AOM, Lokal pres, ASMEDI, NUNS i NDNV. Kako je rečeno, prvi sastanak je protekao u "konstruktivnoj" atmosferi i prvi je u nizu.

Šta žele profesionalni novinari i urednici?

Šta sve traže medijski profesionalci koji odbijaju da rade kao propagandisti ili pr-ovi, objašnjeno je u petosatnoj radio emisiji, koja se putem interneta nedavno emitovala na osam radio-stanica, članica ANEM-a.

Među onima koji su bili u grupi koja je predala zahteve je i Ilir Gaši iz Fondacije "Slavko Ćuruvija".

- Tih 13 zahteva ne predstavljaju mere za konačnu slobodu medija u Srbiji, nego stvari koje je potrebno hitno uraditi, kako se ne bi sve urušilo brzinom svetlosti. Čini mi se da je sastanak sa Anom Brnabić bio dobar jer smo dugo razgovarali, a kao što je i premijerka kasnije izjavila "složili smo se da se ne slažemo". Grupa za slobodu medija će nastaviti da radi sve što misli da je potrebno da bi ovi zahtevi bili ispunjeni. Verujemo da Srbija danas zaista funkcioniše u skoro potpunom medijskom mraku - naveo je Gaši u specijalnom radijskom programu. 

Predstavnici Grupe za slobodu medija zahteve koji su predali Vladi nisu poslagali po važnosti. Ipak, čini se da je možda jedan od najvažnijih, onaj na broju 1, a to je da državni funkcioneri prestanu sa prozivkama i pokušajima diskreditacije novinara i medija.

Vesna Vujić iz produkcijske grupe "Mreža" kaže da novinari, odnosno javnost mora da dobija odgovore od države na pitanja koja im se postavljaju.

- Javnost ima pravo da zna i posao državnih funkcionera je da daju informacije. Nije ovde samo reč o pravu da novinari postavljaju pitanje, nego i o tome da novinari moraju da dobiju odgovore. Da državni funkcioneri moraju da odgovaraju za svoj posao. U najširem smislu ovde je reč o građanskom pravu, jer nije ovo samo novinarska borba, nego i borba svih građana. Da imaju pravo da znaju sve informacije - od toga da li kupuju zdravo meso, da li piju zdravu vodu, da li udišu čist vazdh, do toga da li funkcioneri obavljaju posao na odgovarajuči način - navodi Vesna Vujić.

Odbijanje državnih organa, kao i samih funkcionera na vlasti da komuniciraju sa medijima problem je koji se često spominje. Kako navodi urednik niškog portala "Južne vesti" Predrag Blagojević, dva zahteva govore baš o tome, odnosno da vlast ne želi da pruži informacije javnosti koje bi trebalo.

- Nisam siguran kako građani vide taj problem, ali u situaciji smo da najviši funkcioneri prete novinarima i biraju medije koje će da prozivaju. Šta su onda u stanju da urade običnom građaninu - pita se Blagojević.   

Medu 13 zahteva predatih Vladi nalazi se i onaj u kojem se traži smena članova REM-a. Maja Divac iz programske grupe "Mreža" kaže da se njihova smena traži jer uporno odbijaju da rade svoj posao.

- Poslednji primer je od ove godine kada su u vreme predizborne kampanje najavili da neće pratiti i nadzirati izveštavanje medija. Slično je bilo i 2016. godine, kada su pratili u kampanji ponašanje medija, ali nikada nisu objavili izveštaj o rezultatima nadzora. Oni se godinama oglušuju i da reaguju po pitanju rijalitija koji se emituju po ceo dan na nacionalnim frekvencijama umesto dečijeg programa - navodi Maja Divac.  

Iako javni servisi nisu pokazali nameru da podrže zahteve medija, Grupa njih nije zaboravila i kao šesti zahtev zatražila je finansijsku nezavisnost javnih servisa, kako ne bi zavisili od vlasti. Novinarka Vremena Jovana Gligorijević kaže da je potpuno netransparentno to što se novac od takse sliva u budžet, a potom ide ka javnim servisima.

- Javni servisi su ovako finansijski zavisni od države i onih koji su u tom trenutku na vlasti. Zbog toga je taj zahtev važan - navodi Gligorijevićka.

Grupa za slobodu medija nije se u svojim zahtevima samo pozabavila javnim servisima, nego i pitanjem statusa nekoliko medija koji su trebali da budu privatizovani ili su navodno već prošli kroz taj postupak, ali njihov status nije  rešen. Ovde se radi o zahtevu da se poštuje zakon i reši pitanje Tanjuga, Politike, Večernjih novosti i Dnevnika.

Kragujevačka novinarka Marija Obrenović navodi i da je jedan od važnijih zahteva onaj koji je nabrojan pod brojem 13, a odnosi se na dodatne podsticaje i olakšice prvenstveno lokalnim i regionalnim medijima.   

- Tražimo da Vlada usvoji dodatne podsticajne mere i olakšice za štampane, regionalne i lokalne medije. Svi ti zahtevi su zapravo nabrojani taksativno u dosadašnjoj strategiji razvoja sistema javnog informisanja, ali ni jedna od tih olakšica nije primenjena. Takođe, važno je i da se u lokalnim sredinama odredi procenat izdvajanja iz lokalnih budžeta za medijsko sufinansiranje. Lokalni mediji su prinuđeni da zbog nerazvijenog lokalnog tržišta zavise od sufinasiranja, a lokalne samouprave često krše zakon i ne raspisuju konkurse ili dodeljuju mizarne sume - kaže ona.

Lokalnim medijima je važan i zahtev 11, koji se odnosi na uvođenje reda u načine reklamiranja državnih i javnih preduzeća. Ovaj zahtev je blisko povezan i sa zahtevom broj 7, koji se, kako navodi novinarka Danica Vučinić odnosi na kontrolu trošenja novca koje mediji dobijaju na konkursima, tenderima, preko donacija i slično.

- Iamo veliki broj medija u Srbiji, preko 1.600, svi oni se bore za oko 160 miliona evra koliko otprilike izdvajaju oglašivači na godišnjem nivou. Država je najveći oglašivač i preko izbora oglašivača se utiče na uređivačke politike. Transparentost Srbija je uradila istraživanje na ovu temu i pokazala primer kako se javna preduzeća koriste za uticaj na medije. U tim ugovorima koji se sklapaju se vide paragrafi gde se traže afirmativne medijske objave ili da javno preduzeće odabira teme o kojima će se pisati, čime se mešaju u uređivačku politiku. Potrebna je ozbiljna Komisija od više državnih organa koji se bave kontrolom javnih finansija, kao što su Agencija za borbu protiv korupcije i Državna revizorska institucija koje bi nadzirale i kontrolisale trošenje novca na konkursima za medijske sadržaje, kao i javne nabavke za pružanje medijskih usluga - objašnjava Danica Vučinić.  

Niški novinar Nikola Marković se dodatno osvrnuo na zahtev 11, koji se odnosi na regulisanje pitanja oglašavanja, navodeći primer koji je već postao standard, a to je da lokalni organi oglase daju mahom u beogradskim tabloidima.

Jovana Gligorijević objašnjava da se među zahtevima nalazi i onaj u kojem se traži od države da se rasvetle svi slučajevi napada na novinare, kao i da se prekine rad na Strategiji razvoja javnog informisanja zbog neligitimiteta trenutnog radnog tela.

- U ovoj godini je samo do novembra 68 novinara napadnuto, što je trostruko više u odnosu na 2013. godinu, a od te godine na ovamo stalno raste broj napada. Nešto ozbiljno ne valja kad raste broj napada, a sada imamo i poslednji primer iz Beograda gde je tužilaštvo odbacilo krivične prijave zbog napada na novinare na inauguraciji predsednika Srbije. Ispadne da ono što se vidi na fotografijama i video snimcima, kada obezbeđenje davi novinare, za tužilaštvo predstavlja grljenje jer su ih nasilnici, navodno, odvlačili od nekakve imaginarne mase koja je pokušala da ih linčuje. Tu se onda postavlja pitanje - zašto ti koji su hteli da ih linčuju nisu privedeni - kaže novinarka Vremena.  

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović kaže da predstavnici medija zahtevaju da se reši i pitanje projektnog sufinansiranja, jer ga je država potpuno obesmislila. Praksa pokazuje da novac dobijaju režimski podobni mediji ili NVO osnovani nekoliko dana pre konkursa. On navodi da se pored toga posebno traži i da se reši radni status novinara, što je zahtev pod brojem 9.

- Suština je da je država potpuno zloupotrebila ovaj zakonski mehanizam, obesmislila ga i napravila karikaturu od njega, iskoristivši ga za finansiranje sebi bliskih medija. Postoje mnogobrojni primeri zloupotreba u kojima mediji koji su tek osnovani dobijaju stotine hiljada evra, da mediji koji krše kodeks, dobijaju ogromne sume novca i slično. Želimo da se sa tom praksom prekine i da se o novcima građana kojim će se finansirati javni interes u javnom informisanju odlučuje od strane stručnih ljudi koji imaju moralni kredibilitet i znanje da procene koji su medijski projekti značajni za građane - priča Sejdinović.  

Grupa za slobodu medija je u svojim zahtevima koji su predati premijerki zatražila i da se formira posebna komisija koja će ispitati i analizirati sudske postupke koji se vode protiv medija. Marija Obrenović s portala Presek navodi da su ovim postupcima često najteže pogođeni lokalni mediji.

- Svedoci smo da se sudski postupci koriste kao vid pritiska na medije i tražimo da ministarstvo pravde formira nezavisnu komisiju koja će analizirati te sudske postupke protiv izdavača, urednika i novinara. Svedoci smo da se slobodni mediji kažnjavaju enormnim novčanim kaznama, što lokalne medije dovodi na ivicu opstanka. Ovakve kazne su put ka gašenju lokalnih medija - smatra Marija Obradović.

Od sastanka na kome su svi ovi zahtevi predstavljeni vladi prošle su dve nedelje, a u međuvremenu je održan prvi u nizu sastanaka sa ministrom kulture i informisanja. Odgovori iz Vlade će odrediti dalje korake medija okupljenih oko Grupe za slobodu medija. 

S druge strane, znajući šta se sve dešavalo proteklih godina, pitanje je da li će se i u slučaju koliko-toliko pozitivnih odgovora ili obećanja u praksi išta desiti. Obećati rešavanje problema je najlakše, a još lakše formirati "radnu grupu" za pronalaženje modela rešenja.

U međuvremenu, građani će i dalje pre znati šta se dešava u rijalitima, nego kako se troši budžetski novac koji im pripada kao poreskim obveznicima.