"Ministarstvo da donese uputstvo za licenciranje usluge SOS telefona"

Ovo je drugi put da je odlukom ministarstva konkurs za finansiranje stavljen van snage, nakon dopisa i saopštenja Autonomnog ženskog centra.

U poslednjem konkursu koji je raspisan 10. novembra, a poništen 24. novembra, sporno je bilo to što je ministarstvo insistiralo da organizacije koje za sredstva konkurišu imaju licence koje su – nepostojeće.

Naime, od 327 licenci za usluge socijalne zaštite, niko ne poseduje licencu za pružanje usluga SOS telefona. Takođe, nije ni uspostavljen sistem za licenciranje, kao ni Pravilnik o licenciranju organizacije, niti Pravilnik o uslovima i standardima za uslugu SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja ne definišu proces licenciranja, a da bi sve bilo u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, ovakav konkurs morao je biti raspisan kao javna nabavka, navodi se u saopštenju Autonomnog ženskog centra.

Prethodni konkurs takođe je poništen, kako je bio u daleko većoj neusaglašenosti sa više zakona i propisa. Nije bilo jasno da li je javni poziv raspisan u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ili Zakonom o udruženjima. Na više mesta program finansiranja bio je različito naznačen, na jednom da je "radi stručnog osposobljavanja za pružanje socijalno-edukativnih i informativno-savetodavnih usluga", a potom "da se sredstva mogu koristiti isključivo za sprovođenje aktivnosti u okviru pružanja usluge SOS telefona".

Takođe, bila je prisutna i neusaglašenost termina – konkurs je raspisan za "osobe sa iskustvom nasilja", iako je prethodno Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja usluga namenjena "ženama sa iskustvom nasilja". Ministarstvo je i taj sporan konkurs poništilo, pozivajući se na poslednji razlog.

Trenutno konkurs nije aktivan i ova sredstva nisu na raspolaganju organizacijama, niti korisnicama usluga socijalne zaštite. "Naše očekivanje je da Ministarstvo vrlo uskoro donese uputstvo za licenciranje usluge SOS telefona kako bi ženske organizacije iz cele Srbije mogle da dobiju licencu jer ovu uslugu pružaju više od 20 godina, uglavnom volonterski. Te organizacije, okupljene u Mrežu "Žene protiv nasilja", bile su vrlo dobronamerne u odnosu na Ministarstvo i pokušale da objasne zašto je potrebno da ova usluga ostane u sferi ženskih organizacija koje rade na lokalu", navodi Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Organizacije upozoravaju i na moguće rizike u slučaju realizacije najavljenog rešenja sa uvođenjem nacionalne SOS linije.

 "Važno je da, ukoliko na primer pozove žena iz vranjskog okruga, ona dobije SOS telefon ženske organizacije iz Vranja, jer su one te koje najbolje poznaju lokalnu zajednicu i imaju najviše mogućnosti da podrže ženu. Nije moguće da Ministarstvo zna bolje od ženskih organizacija koje su ovo pitanje etablirale i posvećene su mu dugi niz godina", dodaje Macanović.