U istraživanju o usklađivanju rada i roditeljstva u Srbiji učestvovalo je 330 poslodavaca i 3.018 zaposlenih.
Slavica Đukić Dejanović je rekla da se veliki broj poslodavaca izjasnio da je spreman da obezbedi neki vid finansijske pomoći zaposlenima, ali uz poreske olakšice.
Ona je dodala da je istraživanje pokazalo da 48 odsto poslodavaca obezbeđuje finansijsku pomoć za troškove lečenja deteta zaposlenih, da 28 odsto dodeljuje jednokratnu pomoć za rođenje deteta, dok je najmanji broj poslodavaca, odnosno samo pet odsto, spremno da dodeli jednokratnu pomoć za polazak deteta u školu.
Ministarka je ocenila da većina zaposlenih nije upoznata i neretko koristi svoja zakonom garantovana prava o fleksibilnom radnom vremenu koji bi, kako je ocenila, dosta pomogao roditeljima da usklade svoje porodične obaveze sa radnim vremenom.
"Istraživanje pokazuje da od raznih vidova fleksibilnog radnog vremena, poslodavci najčešće dozvoljavaju zamenu smene, svaki treći poslodavac odobrava preraspodelu radnog vremena, svaki peti dozvoljava klizno radno vreme, a 90 odsto poslodavaca ne dozvoljava rad od kuće", istakla je Đukić Dejanovć.
Dodala je da sa druge strane zaposleni roditelji najviše preferiraju klizno radno vreme koje bi im omogućilo da početak i kraj radnog vremena pomeraju u skladu sa obevezama koje imaju kao roditelji.
Đukić Dejanović je kazala da je čak 70 odsto poslodavaca podržalo predlog da roditelji dobiju pravo na slobodan dan za rođendan svog deteta do navršene sedme godine.
"Ukoliko bi postojale podsticajne mere za poslodavce od strane države, pored poreskih olakšica, najveći broj poslodavaca bi se opredelio i za ekonomsko podsticajne mere, a na trećem mestu bi bile mere koje se odnose na medijsku promociju firme", zaključila je Đukić Dejanović.
Istraživanje o usklađivanju rada i roditeljstva uradili su kabinet Ministarstva za demografiju i populacionu politiku, Privredna komora Srbije i Republički zavod za statistiku.
Komentari 10
Poslodavac
Tu se moja obaveza kao poslodavca završava. Radnik živi od svoje plate,a za slučaj materijalne ugroženosti javlja se CSR za pomoć socijalno ugroženim kategorijama i prima pomoć koju je država odredila kao dovoljnu za život.
Ja ne diskriminišem svoje radnike po modelu da li su roditelji ili nisu. Svi imaju jednaka prava, a visina njihove plate zavisi od kvaliteta rada koji obavljaju, a ne od toga da li imaju ili nemaju decu.
Ako država smatra da roditeljima treba novčano pomoći zbog toga što imaju decu, neka ih pomaže lično preko isplate dečijeg dodataka za svako dete. To postoji u Nemačkoj i Austriji i zove se KINDERGELD i ne isplaćuju ga poslodavci,već država.
ha
Vule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar