Krah ideje sufinansiranja medijskih sadržaja na lokalnom nivou

Intencija je bila da svi mediji imaju ravnopravan tretman i jednake uslove da konkurišu za sredstva odvojena u ove namene.

Koliko god da je teško i u teoriji i u praksi precizno odrediti šta je to javni interes u oblasti informisanja, prihvatljiva je definicija da je reč o sadržajima koji se bave događajima, procesima ili pojavama, koji su važni za građane, kako bi oni na osnovu tih informacija mogli da donesu odluke, bitne za poboljšanje njihovog života. O tome kome će i koliko novca biti dodeljeno na osnovu podnetih projekata trebalo je da odlučju predstavnici relevantnih novinarskih i medijskih organizacija.

Ideja da se mediji, novinari i kvalitetno informisanje makar malo sačuvaju od totalne propasti lepo je zamišljena, čak pohvaljena i od međunarodnih novinarskih organizacija koje su još tada navele da će pažljivo motriti kako se sve odvija u Srbiji. Pre svega sa ciljem da se, eventualno, slična rešenje kasnije implementiraju i u druge zemlje.

Ali, kako to kod nas obično biva, sve je otišlo u kontrasmeru, a lokalni političari i tajkuni su potpuno zloupotrebili celu ideju. Štaviše, uočili su kako da maksimalno iskoriste sve rupe koje postoje u predloženim zakonskim rešenjima, pre svega za lično bogaćenje, a onda i za maksimalnu moguću kontrolu medija.

Sve se pretvorilo u udruženi kriminalni poduhvat

Svega dve i po godine od prvog raspisanog konkursa, predstavnici svih relevantnih medijskih organizacija i novinarskih udruženja više ne učestvuju u radu komisija koje odlučuju o tome na koji će se način rasporediti novac za javno informisanje. Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić smatra da je evidentno da se zakonska odredba o sufinansiranju ostvarivanja javnog interesa u medijima pretvorila u udruženi kriminalni poduhvat vlasti i s njima povezanih medija, udruženja i pojedinaca.

- Konačnu smrtnu presudu ovom teorijski dobro zamišljenom principu sufinansiranja potpisao je 2016. godine tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, kada je iz politikantskih razloga poništio odluku stručne komisije koja je odlučivala o medijskim projektima pri tom ministarstvu. To je bio i definitivni signal lokalnim samoupravama da budžetskim novcem kada su mediji u pitanju mogu raspolagati na način na koji god požele - rekao je Gruhonjić.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Miša Tadić navodi da je projektno sufinansiranje u teoriji bilo najbolji način da se ostvari javni interes u sferi informisanja, ali je čitav taj proces obesmišljen. - Izgubili smo državne medije, ali smo praktično dobili partijske medije. Nekoliko porodica u Srbiji su postali vlasnici svih značajnijih lokalnih medija - kaže Tadić.

Generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije Svetozar Raković kaže da je poseban problem u tome što je teško dokučiti "sive kanale" u finansiranju medija u Srbiji.

- Takođe, posebno je dramatično kako se na kriminalni način novac poreskih obveznika dodeljuje novokomponovanim nazovi medijima - kaže Raković i ocenjuje da je jedan od glavnih problema u nedorečenosti Zakona o javnom informisanju i medijima, jer njime nisu propisane konkretne kazne za organe vlasti koji krše propise u raspodeli budžetskog novca na konkursima za javno informisanje.

Traže se nova rešenja

Zbog lošeg stanja u medijima u Srbiji od nedavno postoji "Grupa za slobodu medija" koja je premijerki Ani Brnabić predala listu sa trinaest zahteva, među kojima se nalaze i oni koji se tiču projektnog sufinansiranja.

U tim zahtevima se navodi da "Ministarstvo kulture i informisanja, Komisija za kontrolu državne pomoći, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, Uprava za javne nabavke i Savet za borbu protiv korupcije, u okviru svojih nadležnosti, kontinuirano sprovode nadzor i kontrolu trošenja sredstava za projekte na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, javnih nabavki za pružanje medijskih usluga i sponzorstva i donatorstva iz javnih prihoda". Takođe se traži da "Vlada Srbije formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima i da Ministarstvo precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa, pa i da uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava, pre nego što ona budu utrošena".

Razgovori su sa ministrom kulture i informisanja su počeli, a verovatno će se početkom naredne godine znati i neko konkretni ishodi. Očekuje se i nova Medijska strategija javnog informisanja u kojoj će se jasnije precizirati sistem funkcionisanja sufinansiranja projekata od javnog interesa, jer sadašnji model samo ostavlja mogućnost vlastima da ga maksimalno zloupotrebljava.