Kako prenosi
Dojče vele, švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše o Balkanu i pokušava da nađe odgovor na pitanje zašto je taj region ekonomski zaostao.
Tim povodom se autor teksta Andreas Ernst obratio Dušanu Reljiću iz berlinske Fondacije za nauku i politiku koji je "polovinu svog radnog veka proveo istražujući procese transformacije u njegovoj bivšoj jugoslovenskoj domovini.
Njegov zaključak: "dosadašnji model nije podesan". Prema Reljićevim rečima, "integracija u EU znači i postupno približavanje privrednih i pravnih struktura jedne zemlje nivou koji imaju zemlje-članice. A to u slučaju balkanskih zemalja nije uspelo. Region je ekonomski zaostao. Morao bi da ima privredni rast od najmanje šest odsto godišnje da bi do 2040. dostigao nivo proseka EU. To je pod datim uslovima nerealno – trenutno je rast manji od tri odsto".
Reljić vidi dva uzroka za tako lošu situaciju: promašenu politiku privatizacije i nedoslednu ekonomsku integraciju u EU.
Tokom 90-ih godina su firme koje su bile "društvena svojina" podržavljene, da bi potom bile prodate međusobno dobro povezanim oligarsima. Oni nisu dalje razvijali proizvodne pogone, već su ih rasparčavali, tako postajali još bogatiji a fabrike su propadale. Tako su gomilu industrijskih ruševina u protekloj deceniji počela da obilaze preduzeća iz prostora EU, pre svega iz Nemačke i Italije, u potrazi za jeftinom radnom snagom. Ali, to su proizvođači auto-delova ili odeće koji ne donose nove tehnologije a njihovi proizvodi nemaju visok kvalitet – oni ne unapređuju privredu“.
"Prema proračunima Svetske banke, pri sadašnjoj stopi privrednog rasta bi trebalo da prođe oko 50 godina dok region ne dostigne nivo današnjeg standarda EU […]"
EU bi, kaže Reljić, trebalo da primi na znanje da je Zapadni Balkan već potpuno integrisan u evropski ekonomski prostor – ali pod nepovoljnim uslovima. Za razliku od svojih suseda iz EU, te zemlje nemaju pristup evropskim strukturnim fondovima koji bi im omogućili da razviju svoje saobraćajne i energetske mreže, a ne mogu ni da učestvuju u mehanizmima za očuvanje finansijske stabilnosti.
A upravo to bi trebalo omogućiti, da bi bili privučeni investitori koji će proizvodnju učiniti inteligentnijom, stvoriti višak vrednosti i dobro obrazovanima ponuditi perspektivu."
"Da li su države dovoljno politički stabilne za savladavanje takvih reformi?" Reljić situaciju postavlja obrnuto: pravne i političke reforme mogu biti ostvarene samo paralelno sa ekonomskim i socijalnim oporavkom.
Prema njegovim rečima, region funkcioniše kao sistem spojenih sudova. Jugoslavija jeste propala kao država, ali je kao politički prostor još vrlo živa. U tom sistemu, EU polaže na autoritarne figure kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"EU se nada da bi zemlje podložne krizama, poput Makedonije, Kosova ili Bosne, tako mogle da se drže pod kontrolom, a to je riskantan eksperiment u realnoj politici", piše, između ostalog Noje cirher cajtung.
Beograd – meka za transrodne osobe
Isti list piše i da je Beograd "iznenađujuća meka" za transrodne osobe: "Za žene koje su zapravo muškarci i za muškarce koji se osećaju kao žene, Beograd je destinacija snova. Ovde postoje četiri klinike specijalizovane za promenu, ili, tačnije rečeno: prilagođavanje, pola". Beograd kao takva meka – "to u prvi mah iznenađuje. Jer, Srbija je konzervativna i patrijarhalna zemlja. Crkva propisuje strogo definisanu podelu na polove, a donedavno je gej-parada bila pouzdan povod za žestoke tuče. Međutim, stvari se polako menjaju", piše Noje cirher cajtung.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 1
Podvučeno žutim
Što neki ovde nikada ne bi priynali.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar