Kako piše
Blic, tome u prilog svedoči i podatak da od 69 ambasadora, koliko ih Srbija ima u svetu, njih čak 24 nijednom nije primio šef diplomatije zemlje u kojoj su na dužnosti.
Prema pisanju
Novosti, srpski ambasadori čekaju na prijem u čak 11 evropskih država. Na tom spisku neke od najvećih i najjačih zemalja od Nemačke, Francuske, preko Italije, Austrije, Španije i Potrugalije, zatim Finske i Danske, Holandije, Belgije i Velike Britanije.
Ilustracije radi, to znači da recimo ambasador Srbije u Portugalu i bivši savetnik bivšeg predsednika Srbije Oliver Antić više od dve godine nije uspeo da dođe do portugalskog šefa diplomatije.
Ništa bolja situacija nije ni kada je reč o državama van Evrope. Naime, na prijem čekaju i ambasadori Srbije u SAD, Indiji, Japanu, Južnoj Koreji, Etiopiji i Keniji. Zanimljivo je da srpske diplomate nisu imale susrete ni sa visokim zvaničnicima, osim kada su stupili na dužnost, u zemljama koje slove za velike prijatelje Srbije poput Turske, UAE i Kine.
U praksi, uvođenje reciprociteta bi značilo da će se ambasadori inostranih zemalja sa srpskim šefom diplomatije i viskokim državnim zvaničnicima sastajati onoliko koliko naši ambasadori budu imali takvih susreta u zemljama u kojima su u misiji. To bi dalje značilo da će Dačić reći "ne", na primer, ambasadoru NR Kine u Srbiji Li Mančangu, zato što srpski ambasador u ovoj zemlji nije uspeo da se sastane sa tamošnjim šefom diplomatije.
"Stalno primam ambasadore, ali oni često preteruju koristeći našu gostoljubivost. Ukrajinski ambasador ne sme da deli lekcije Srbiji, ali ni bilo koji drugi, ni sa Zapada ni sa Istoka", rekao je Dačić.
Međutim, malo verovatnom čini se opcija da će Srbije tek tako reći "ne" američkom ambasadoru Kajlu Skotu, samo zato zato što njego srpski kolega u SAD, Đerđ Matković, nije nijednom primljen na visokom nivou. Na ovaj način Dačić može da napravi samo ozbiljnu diplomatsku krizu, jer odbijanjem razgovora sa ambasadorom neke zemlje, Srbija zapravo odbija da razgovara sa tom državom, a ne pojedincem.
Kako za "Blic" objašnjava bivši šef jugoslovenske diplomatije i ambasador pri UN Vladislav Jovanović, princip reciprociteta je kao takav u redu, ali da ipak treba imati na umu na koga se primenjuje i kakve bi posledice mogle da nastanu zbog toga.
"Velike i moćne države verovatno to neće prihvatiti tek tako. Mora se voditi računa da postoji neka srazmera, ali ne totalna, naročito ne u slučaju velikih sila", navodi on.
Kako objašnjava, deo problema mogu da budu i sami ambasadori, među kojima ima onih ambiciozniji i agilnijih, ali i onih koji to nisu. Takođe, navodi, da je komunikacija danas mnogo razvijenija nego ranije, da postoji dosta neformalnih susreta, pa se kontakt može ostvariti i na taj način. Ne treba zanemariti ni izvesnu dozu rezerve koju prema Srbiji zapad ima još iz vremena raspada Jugoslavije ali se i to danas, objašnjava Jovanović, dosta promenilo.
On navodi primer Amerike gde, kaže, SAD na većinu susreta šalju svoje nižerazredne diplomate jer smatraju da je to dovoljno, dok samo oko 20 odsto bude primljeno na najvišem državnom nivou.
Sve ovo, manje-više, ukazuje na ozbiljnu krizu u srpskoj diplomatiji koju godinama unazad potresaju razni skandali i propusti. Na primer, Srbija dugo nije imala ambasadore u najvećim silama na svetu: SAD, Nemačkoj, Kini. To je nekadašnji šef diplomatije Ivan Mrkić pravdao time da nema adekvatnih kadrova za ove pozicije.
Takođe, ambasadorska mesta zapala su ljudima koji se diplomatijom profesionalno nisu nikada bavili, ali su imali veze sa, na primer, kabinetom bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Da srpska diplomatija ne mari za kvalitet, svedoči i to što su uhlebljenje u Ministarstvu spoljnih poslova u proteklih nekoliko godina umesto ozbiljnih kadrova pronašle studentkinje privatnih fakulteta, starlete, glumice, poznanice i prijateljice ljudi koji vode ili su vodili srpsku diplomatiju.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 6
nebojeb
dado
White Power
Kada ih vide sa sve buljukom prevodioca-tretiraju ih kao slepca kojeg vodi pas vodic na trke formule 1.
Zato je, izmedju ostalog, ugled "lidera u regionu" na tako zavidnom nivou.
Setite se samo proslog preCednika-pa taj ni maternji jezik nije znao, a ne neki strani.
Nemoguce je bilo kome normalnom objasniti zbog cega ovdasnji zivalj dozvoljava da ga reprezentuju takvi satrapi?!?!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar