Kako piše
"Blic", odluka zemalja članica EU doneta tesnom većinom mnoge je iznenadila, s obzirom na to da se činilo da će za tri nedelje, kada je trebalo da istekne licenca za korišćenje aktivne supstance glifosata, to biti kraj najpoznatijeg herbicida koji koriste i poljoprivrednici u Srbiji. Javnost je još bez pravog odgovora da li herbicid koji se koristi na njivama ubija ljude pošto je zaključeno da on i dalje može da se koristi.
Glifosat se može naći u "totalima", sredstvima koja služe za ubijanje korova na njivama. Međunarodna agencija za istraživanje raka, koja je polunezavisni deo Svetske zdravstvene organizacije, još 2015. označila je glifosat kao "verovatno kancerogen" po ljude, nakon čega je u svetu krenula velika debata o njemu, a ubrzo su stigla i oprečna mišljenja naučnika o tome da li izaziva rak.
U Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede kažu da je glifosat na listi odobrenih supstanci u Srbiji i u prometu je na domaćem tržištu, a prema rečima nadležnih, lista aktivnih supstanci koje mogu da se prodaju ažurira se svake godine u skladu sa izmenama liste u EU. Kako dodaju iz Uprave, Srbija će podržati odluku koja bude doneta na nivou EU.
"U više navrata se na nivou Stalnog komiteta Evropske komisije, kao i na nivou različitih organizacija kao što su Svetska zdravstvena organizacija, Evropska organizacija za bezbednost hrane, Evropska agencija za lekove i droge, raspravljalo o uticaju ove aktivne supstance na zdravlje ljudi. U skladu sa tim doneta je odluka na nivou EU da se na još pet godina produži upotreba pesticida na bazi glifosata za suzbijanje korova, u toku kojih će se raditi na daljim istraživanjima, na osnovu kojih će se doneti nova odluka o primeni, ukidanju ili ograničenju stavljanja u promet i primeni sredstava za zaštitu bilja koja sadrže ovu aktivnu supstancu", kažu iz Uprave.
Domaći poljoprivrednici sa kojima je ovaj list razgovarao kažu da ne beže od "totala" kakav je glifosat, ali da ipak smatraju da se u Srbiji nešto manje koristi nego u drugim zemljama.
"Koristi se možda na pet odsto obradivih površina za uklanjanje sirka i korova. Totalne herbicide koristimo na strnjištima. Manje ih koristimo nego što to rade poljoprivrednici u drugim zemljama, jer nemamo mnogo vremena da čekamo da on deluje, a da se zemljište isuši. Uglavnom umesto toga kultiviramo ili tanjiramo i tako zadržavamo vlagu", kaže za "Blic" Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika. On dodaje da su poljoprivrednici svesni da je svako prskanje otrov, ali da niko ne subvencioniše motiku.
EU nije zabranila glifosat, ali jeste jedna savezna američka država, Kalifornija. U toj državi ova supstanca označena je kao kancerogena, a protiv Monsanta, najpoznatijeg proizvođača herbicida sa glifosatom, podneto je više od 800 tužbi. Farmeri oboleli od raka tužili su Monsanto, koji je glavni proizvođač glifosata. Oni su u tužbama naveli da ih Monsanto nije upozorio na mogućnost obolevanja, ali toj kompaniji naruku ide izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine SAD koji kaže da glifosat nije kancerogen.
Izveštaj Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstao je glifosat u grupu 2A kancerogenih supstanci koje mogu da izazovu rak kod ljudi. Glavni kamen spoticanja bili su rezultati istraživanja na ljudima pošto su u toj agenciji smatrali da su rezultati dobijeni testiranjem životinja dovoljni dokaz kancerogenosti. Kada je reč o ljudima, u izveštaju se navodi da se radi o "ograničenim dokazima". Nešto kasnije predstavljen je i izveštaj UN u kome se kaže da je "malo verovatno" da glifosat izaziva rak kod ljudi kada se unosi preko hrane, što je produbilo podele.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 6
totalni haos
Inače tvrdnja ovog gospodina da se kod nas koristi na 5% površina je smešna, koristi se daleko više.
/
zbog bacenih hemikalija po poljima
toliko su bili dobri
dr Petrovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar