Šengen zona, prostor unutar Evropske unije u kojem nema granične kontrole, mogao bi, prema navodima Evropskog parlamenta na sednici u Strazburu, do 2019. godine da se proširi i na naš "najbliži komšiluk" što prema rečima predsednika Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Vladimira Međaka, ne treba nikoga da plaši.
"Svi koji su putovali u Mađarsku osetili su šta znači prelaziti šengenski granicu. Kakva je sada prema Mađarskoj, takva će biti granica prema Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj", kaže Međak i dodaje da bi jedino moglo da dođe do pojačane granične kontrole na manjim graničnim prelazima.
Kao posebnu korist širenja Šengena, Međak vidi to što na putu ka Zapadnoj Evropi više nećemo imati dve granice - jednu između Srbije i EU i drugu između Hrvatske i Slovenije. Prva i poslednja granica sa EU biće granica između Srbije i Hrvatske, dodaje on. "Nama 75 odsto izvoza na putu ka EU fizički ide preko graničnog prelaza sa Hrvatskom jer ulaskom Hrvatske u Šengen gubimo jedno mesto gde se naša roba zaustavlja i kontroliše između Hrvatske i Slovenije i samim time to će smanjiti transport i putovanje", objašnjava Međak.
Svakako, uvođenje Šengena donosi više koristi nego štete, ocenjuje, a Srbiji je i sam Šengenski sporazum, kada je ratifikovan, doneo korist jer je već tada "skratio put" robi koja se izvozi do Nemačke i Italije koje su najbitniji trgovinski partneri Srbije u EU.
I direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je saglasna da od širenja Šengen zone ne treba strepeti. To jedino znači, objasnila je, da su tri susedne zemlje uspele da se usklade sa zakonodavstvom i propisima EU. "Uskladili su tehnologije koje omogućavaju koordinaciju vezanu za šengenski informacioni sistem koji podrazumeva razmenu informacija u vezi sa osobama sa poternica, sa vozilima koja su kradena", rekla je Joksimović i dodala da je ta razmena informacija važna za funkcionisanje spoljne granice EU.
To se dešava sad, godinama nakon njihovog ulaska u EU, zato što samo njihov ulazak u članstvo, objasnila je, nije podrazumevao da su ispunile kriterijume Šengenskog sporazuma.
Poslanica Evropskog parlameta Tanja Fajon smatra da se za građane Srbije neće puno toga promeniti kada Bugarska i Rumunija, a zatim i Hrvatska, jednom uđu u Šengen zonu. "Ništa se za građane Srbije u principu ne menja", kaže Fajon za Tanjug.
Ona smatra da se za građane Srbije ništa "specijalno", niti "vanredno" neće promeniti onoga trenutka kada spoljne granice Šengena dođu na prelaze ka Bugarskoj, Rumuniji ili Hrvatskoj.
"Za građane Srbije će kad Bugarska i Rumunija uđu u Šengen zonu tu biti šengenska granica i kontrola pasoša ista kao kontrola pasoša na nekoj drugoj granici, recimo na onoj gde srpski građani ulaze u Sloveniju. Nisu to nove mere, to je samo Šengen zona", kaže Fajon u izjavi za Tanjug.
Ona navodi da Bugraska i Rumunija već ćetiri godine ispunjavaju sve kriterijume za ulazak u Šengen i da je zato Evropski paralment pozvao Evropsku komisiju i Savet da što brže ove zemlje prihvate u Šengensku zonu. Ona objašnjava da su ulazak u Šengen zonu i Evro zonu simboli evrointegracija i očekuje da će i za Srbiju, čim uđe u EU, "sledeći korak biti ulazak u Šengen".
Komentari 5
/
bice ih i ovde u vojvodini
Talac
Obavezno
Oni naime grade prihvatne kampove za sirote izbjeglice u cca iznosu od 1,4 miliona za početak, pored granice sa Severnom Korejom. Biće da ne znaju šta rade, a mi pametni ko i uvek.
Znači, kosoka braćo, možete ući do ovih 100km ali ni pedlja dalje.
Tu ćete imati sigurnost, status, snabdevanje - ali da se niste usudili da šetate dalje i ugrožavate infrastrukturu i bezbednost građana.
Znači, cvrcnu ti njima oni ljudska prava - otprilike kao i amerikanci svojoj deci na ulici sa plastičnim pištoljima.
E, to nama treba - ali za Evropu.
Jer, kada krenu da im prašte blješteće bele lopte u vazduhu iznad većih gradova,
a njihovi zapadni prijatelji amerikanci im iskažu neizmerno saučešće - ovi ima da pohrle u naše predele, gde ćemo imati toliko dragocenu nezagađenu vodu i hranu.
A onda, držte se neobezbeđene granice i državo Srbijo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar