To znači da na svakih 120 dana obnavlja tu vrstu ugovora o zaposlenju. Problem joj je što se sada teže razbolela, međutim za ovu vrstu rada bolovanje joj, po zakonu, ne sleduje.
Na primedbu da je njen slučaj klasična priča o tome kako poslodavci izbegavaju da sklope ugovor o radu po kome radnik ima mnogo veća prava, pa i na bolovanje, kao i na pitanje zašto ne prijavi poslodavca inspekciji rada, kaže da ima još nekoliko godina do penzije.
"Ko će me primiti da posao sa 60 godina? Nadam se da ću moći nekako da izdržim", kaže Jelena M. za Politiku. Njena priča nije usamljena. Koliko ljudi sličnih njoj je prinuđeno da sa poslodavcima sklopi ovakav ugovor, nepoznato je. U Ministarstvu rada i zapošljavanja kažu da nemaju podatak o broju ovih radnika, već je to u nadležnosti Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, koji nije odgovorio na postavljena pitanja.
U resornom ministarstvu potvrđuju da Jelena M. nema pravo na bolovanje. "Lica koja imaju zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima (ugovor koji se zaključuje van radnog odnosa), nemaju pravo na odsustvo sa rada zbog bolovanja i pravo na naknadu po tom osnovu, ni po Zakonu o radu, ni po Zakonu o zdravstvenom osiguranju", navode u ministarstvu.
Kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima je problem u njegovom izigravanju. Za određene poslove, kažu propisi, poslodavac ne mora sa radnikom da zaključuje ugovor o radu, već može da ga angažuje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, po kome radnik nema sva prava koja bi inače imao kao zaposleni. Reč je o poslovima koji, po prirodi stvari, ne bi trebalo da traju duže od 120 dana u kalendarskoj godini. To su, na primer, poslovi u poljoprivredi, rad u ugostiteljstvu tokom sezone, privremeni dopunski poslovi, pomoć kad je manjak radnika i slično.
"Zaposleni za zaštitu svojih prava iz radnog odnosa najčešće se obraćaju inspekciji rada tek kada im radni odnos prestane, dok u toku trajanja radnog odnosa, kada inspektor rada vrši inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti, ovi zaposleni su vrlo skloni da svojim izjavama štite poslodavca", kažu za
Politiku u Ministarstvu rada. Dodaju i da se inspekciji rada obraćaju i lica koja su radno angažovana na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.
Ranka Savić iz Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata kaže da je, prema njihovim podacima, kroz formu privremenih i povremenih poslova zaposleno najmanje 150.000 ljudi, računajući i iznajmljene lizing radnike, oko 400.000.
"To su radnici drugog reda. U najvećem broju slučajeva primaju tek minimalnu zaradu ili nešto malo više od toga, nemaju bolovanje, plaćen prevoz, godišnji odmor, nisu sindikalno organizovani. Sve to dobro znaju u Ministarstvu rada. Sindikati su tražili i postignut je dogovor da se menja Zakon o radu i da se ovi radnici izjednače s onima na neodređeno vreme. Jer, ako toga ne bude, doći ćemo u situaciju da će takav rad biti domunantan oblik zapošljavanja. Poslodavci će radnike na neodređeno otpuštati uz otpremninu, a primati ove jer su jeftiniji", kaže Ranka Savić.
Ekonomista Danilo Šuković na pitanje zašto se u državnim institucijama ne može dobiti podatak koliko ljudi radi na privremenim i povremenim poslovima, pita šta nadležni uopšte znaju.
"To i jeste problem našeg društva - slabe institucije. Ta pojava izigravanja ugovora o radu kod nas dugo postoji, a razlog je visoka stopa nezaposlenosti. Ponuda radnih mesta je mala i zbog toga poslodavci diktiraju uslove kakve hoće. Ni sindikati ne mogu da ih zaštite, jer ih kod privatnika praktično nema. I zato, kada se takav radnik suoči s problemom, izbora nema", kaže Šuković.
Komentari 6
Sinan
Nervirach
dzoni
Nema više samoupravnog socijalizma,završiš neki zantčić i zaposliš se sa 18 godina u nekom od društvenih fabrika,preduzeća itd.I radiš manje više na istom radnom mestu do penzije.Zaštićen kao polarni medved,radio ne radio,plata ista.Morao si stvarno da nešto gadno zas.....da dobiješ otkaz.
Hteli smo kapitalizam i mobilnost radne snege,verujući da ćemo imati iste uslove rada i nagrade za rad kao i tamo gde isti sistem postoji 300 godina i više.
A dobili ono što je bilo u VB i Nemačkoj 1880-te godine.Radnik ima pravo da crkne ako i to.Sindikati ne postoje i ako postoje to su samo jedni od uglavnom partijskih ispostava koji rade po nalogu gazde,a da zaboravio sam kod privatnika sindikat i ne postoji.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar