Dok se migracija nezaposlenih i slabo kvalifikovanih masa s periferije u centar kapitalističkog sistema još i može teoretski braniti kao izvoz nezaposlenosti, stvar postaje mnogo složenija kada odlaze stručnjaci čije obrazovanje em dugo traje, em je skupo, piše portal Mašina.
Na osnovu analize stanja u zdravstvenom sistemu Srbije i Nemačke, mogu se argumentovano postaviti dve teze: siromašna Srbija papreno i uludo plaća školovanje lekara koji završavaju na birou rada ili na Zapadu, najčešće baš u Nemačkoj. Bogata Nemačka sistematski školuje manje lekara nego što realno treba njenoj izmenjenoj demografskoj slici, jer će uvek moći da vrbuje nezaposlene ili slabo plaćene lekare iz zemalja koje se nisu snašle u tranziciji.
Stalna konferencija medicinskih fakulteta procenjuje da se u Nemačkoj godišnje nudi svega između devet i 10 hiljada brucoških mesta za studije medicine iako u pravilu konkuriše pet do šest puta više kandidata. Prijem je rezervisan samo za odlikaše koji u gimnaziji ostvare prosek ocena između 1,0 i 1,2 (jedinica je najbolja ocena u Nemačkoj). Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Nemačka ima tek 11,3 svršenih studenata medicine na 100.000 stanovnika – daleko manje od Srbije (17). Kod studijskih mesta, ponuda je daleko ispod potražnje.
Prema podacima Savezne lekarske komore, u Nemačkoj radi 46.721 lekar sa stranim pasošem. Dakle, nisu uračunati oni koji su u međuvremenu uzeli državljanstvo). Među onima koji su došli samo prošle godine je i 218 lekara iz Srbije.
Dostojanstvena zarada
Poreske obveznike, to jest potencijalne pacijente u Nemačkoj, visoko obrazovanje medicinara na državnim fakultetima, na kojima se inače ne plaća školarina, staje prosečno oko 200.000 evra. Dovođenje lekara sa strane je, dakle, ujedno i vežba u štednji.
Mada ima sistematske odlike, vrbovanje nasušno potrebnih lekara iz inostranstva ne odvija se u velikom stilu, niti po tačno utvrđenom planu. Vladajući demohrišćani Angele Merkel (CDU/CSU) godinama su prepreka donošenju takozvanog imigracionog zakona, prema kojem bi se jasno definisale potrebe tržišta rada, a doseljenicima smanjile birokratske prepreke po ugledu na Kanadu, gde postoji sistem bodovanja potencijalnih imigranata.
Bez obzira na sve veći jaz između bogatih i siromašnih i prekarizaciju jednog dela poslova, kada su u pitanju zarade u medicinskom sektoru, u Nemačkoj potpuno vredi prvi član Ustava: Dostojanstvo čoveka je nepovredivo. Zarade medicinskog osoblja u Nemačkoj nominalno su pet do šest puta veće nego u Srbiji, što nudi tri do četiri puta veću kupovnu moć. U srpskom državnom zdravstvu lekari zarađuju od 500 do 700 evra mesečno neto, a medicinske sestre oko 250 evra – sume koje, kao i kod većine drugih poslova u Srbiji, ne dobacuju ni do osnovnog ljudskog dostojanstva.
Prema studiji organizacije Healthgrouper iz 2015. godine, tri četvrtine lekara u Srbiji ozbiljno je razmatralo ili još uvek razmatra da napusti zemlju. Znakovito, veći procenat lekara u Srbiji kao eventualni razlog migracije navodi uslove rada, ne visinu plate. Oba postotka su oko 60 odsto. Tek je nešto niži udeo onih koji bi spakovali kofere zbog političke situacije u zemlji i partokratije koju Berlin i druge zapadne prestonice poslovično podržavaju do mere da je za to smišljen i poseban termin: stabilokratija. U balkanskim stabilokratijama se možda građani više ne šalju u rat, ali zato čuče na spakovanim koferima ili gledaju decu preko skajpa.
Šta iza egzodusa ljudi u belom ostaje u Srbiji? Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou rada je skoro 3.000 lekara, ali među njima svega 98 specijalista. U medijima se povremeno pojave izveštaji o dramatičnom manjku specijalista u pojedinim sredinama, a najčešće se pominju anesteziolozi i radiolozi. Uostalom, svako ko ima tu nesreću da mu je potreban ozbiljniji pregled ili operacija dobro zna da i smrt može biti brža od liste čekanja. To se ima zahvaliti suludoj restrikciji dodele specijalizacija u ovom veku, kao i zaumnoj zabrani zapošljavanja koja se, kao što je poznato, može i zaobići sa ispravnom partijskom knjižicom.
Tekst u celini čitajte
OVDE.
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
.jpg "Srbija se nije uskladila sa merama EU protiv lidera Pridnjestrovlja, ali jeste sa pet drugih odluka")
Komentari 19
Nemanja
Nije to jedno predavanje nego je to deo dijagnoze - zajedno sa ikonama po ordinacijama, slavama klinika i ludacima sa diplomama medicine koji se po TV emisijama bore protiv seksualnog vaspitanja, medicinskog kanabisa, nekakvog imaginarnog osiromašenog uranijuma i sl. Nažalost, svako kojem je ovo stanje u našem zdravstvenom sistemu normalno automatski nije baš nabaždaren za bavljenje tom strukom.
A deo te dijagnoze je upravo i ta tvoja teorija da svi imaju svoje vračeve i sekte, pa je bolje da su naše od tuđih.
@88
dzoni
Je to je najveći problem jedno bezvezno predavanje.
U Nemačkoj će im možda neki Imam držati predavanje pa im neće biti neugodno za koju godinu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar