U Srbiji je, prema evropskim statistikama, od 2006. do 2016. potrošnja na alkoholna pića smanjena sa 2,1 odsto na 1,4 odsto BDP-a. Udeo trošenja na alkohol u ukupnoj potrošnji takođe je smanjen sa 2,7 odsto u 2006. na dva odsto deset godina kasnije.
Međutim, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Srbija je na čelu zemalja regiona sa najvećom potrošnjom alkohola po stanovniku - 12,5 litara, koliko u proseku godišnje popije i svaki Rus. Slede Hrvati sa između 10 i 12,4 litara po stanovniku, a najmanje piju stanovnici Bosne i Hercegovine.
U Sjedinjenim Američkim Državama, svaki stanovnik popije od 7,5 do 9,9 litara, a Kinezi u proseku piju izmeđi pet i 7,4 litara godišnje. Potrošnja alkohola je, prema tim podacima, najmanja u Turskoj, gde u proseku svaki stanovnik stariji od 15 godina godišnje popije manje od 2,5 litra.
Domaćinstva u EU su 2016. na alkoholna pića potrošila 1,6 odsto ukupne godišnje potrošnje, podaci su evropske statističke agencije Eurostat. To ne uključuje alkoholna pića kupljena u restoranima i hotelima. Približni iznos potrošen je za medicinske proizvode i opremu, a nešto manje novca domaćinstva troše za socijalnu zaštitu ili obrazovanje.
Od članica EU, po kućnom konzumiranju alkohola prednjače baltičke države. Domaćinstva u Estoniji na alkohol troše 5,6 odsto ukupne potrošnje, zatim slede Letonija (4,8 odsto) i Litvanija (4,2 odsto). Iza njih su Češka i Poljska sa 3,6 odsto, pa Mađarska i Finska sa po 2,9 odsto.
Alkohol se najmanje kupuje u Španiji, gde domaćinstva na alkohol troše 0,8 odsto ukupne potrošnje, u Grčkoj i Italiji (0,9 odsto), zatim Portugaliji (1,4 odsto) i Nemačkoj (1,5 odsto).
Od 2006. do 2016, iznos novca koji se davao za alkohol u odnosu na ukupnu potrošnju uglavnom se nije bitno menjao u najvećem broju zemalja članica. Najveće povećanje potrošnje na alkohol u desetogodišnjem periodu beleže Kipar (sa 1,6 odsto ukupne potrošnje po domaćinstvu 2006. na 2 odsto 2016) i Češka (sa 3,2 odsto na 3,6 odsto).
Udeo potrošnje na alkohol u ukupnim troškovima domaćinstava značajno je pao u Litvaniji (sa 5,2 odsto 2006, na 4,2 odsto 2016), zatim u Bugarskoj, Letoniji i Finskoj (za pola procentnog poena).
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar