Naime, rad na izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova je okončan, a u Agenciji očekuju da se u prvim mesecima 2018. godine nađe pred poslanicima Skupštine Srbije radi usvajanja.
"Izmenama zakona treblao bi da bude proširena nadležnost u individualnim i kolektivnim radnim sporovima koja će omogućiti arbitrima i miriteljima da individualne radne sporove rešavaju takozvanim 'win-win' rešenjem - odnosno obostrano prihvatljivim rešenjem", rekao je za Tanjug direktor Agencije Mile Radivojević.
To je, kako je ukazao, najveća izmena u zakonu, koji sada tu mogućnost ne predviđa.
Biće promenjen i način okončanja individualnog spora povodom zlostavljanja i diskriminacije na radu tako da će jedini mogući način da se ovaj spor uspešno okonča biti da strane u sporu postignu sporazum oko načina rešenja tog spora, naglasio je Radivojević. U suprotnom, strane u sporu će biti upućene na postupak pred sudom u skladu sa posebnim zakonom koji reguliše tu materiju.
Radivojević smatra da će nakon izmena Zakona, koje predviđaju i brojne novine kada su u pitanju sporovi oko plata, minimalne zarade i naknada, zaposleni i poslodavci biti spremniji da svoje sporove rešavaju pred Agencijom, a ne pred sudom, kao i da će biti sigurniji u rešenje konkretnog spora.
Od 1067. postupaka, ukupno pokrenutih pred Agencijom ove godine, 1.041 postupak je bio individualni, dok je vođeno 26 kolektivnih postupaka.
"To znači da je pokrenuto 111 postupaka više nego 2016. godine i oko pet puta više nego 2014. godine kada je pokrenuto 197 postupaka, što je inače bio i višegodišnji prosek", ukazao je rdirektor Agencije. Takođe, kako je naveo, saglasnost za mirno rešavanje radnog spora na predlog jedne strane, dobijena je saglasnost za 706 postupaka, dok je saglasnost izostala za 311 postupaka, a 50 postupaka je u toku.
Prema njegovim rečima, ovi podaci ukazuju da je procenat dobijenih saglasnosti porastao za 70 odsto, što pokazuje da raste i procenat poverenja u rad Agencije i uopšte uspešnost mirnog rešavanja spora, umesto podnošenja tužbi i sporenja pred sudom.
Od značajnijih kolektivnih sporova (štrajkova) koji su rešeni mirnim putem, kao primere dobre prakse Radivojević je izdvojio sporove u Karneksu, u Pošti Srbije, Gumoplastici iz Bujanovca, u Prehrambeno-ugostiteljskoj školi iz Čačka, Dom zdravlja u Gornjem Milanovcu i mnogi drugi.
"Analizirajući kolektivne sporove koji su se nakon zaključenja kolektivnog ugovora vodili u javnom sektoru došli smo do zaključka da je bolje da se izvrši prevencija tih sporova ukoliko se još u fazi pregovora uključe miritelji stručnim savetima pomognu da se sporovi preduprede", naveo je Radivojević.
Što se Nacrta izmena zakona o mirnom rešavanju radnih sporova tiče, predviđeno je pored ostalog da zaposleni u Srbiji mogu, bez podnošenja tužbi sudu, da zahtevaju isplate pune zarade i drugih primanja od poslodavaca u postupku za mirno rešavanje radnih sporova, a isto će biti moguće i za zaposlene u javnom sektoru koji primaju platu.
Naime, rešenjima predviđenim Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova, proširuje se nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova na punu zaradu i platu, što do sada nije bio slučaj. Agencija je, za sada, nadležna za utvrđivanje obaveze za isplatu zarade do iznosa minimalne zarade.
"To znači da, ukoliko zarada prelazi iznos minimalne zarade, zaposleni moraju da pokreću sudski spor za isplatu razlike do pune zarade. Ali, ukoliko se usvoje predložena rešenja iz Nacrta, Agencija će biti nadležna za spor povodom pune zarade ali i plate", poručuje on.
Proširenje nadležnosti Agencije i na rešavanje sporova za isplatu plata znači da će i državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru, imati pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade plate i drugih primanja. Pored toga, proširuje se i nadležnost Agencije za rešavanje sporova i povodom drugih primanja, kao što su otpremnina ili pogrebne usluge.
Kod individualnih radnih sporova, suštinska izmena je to što se arbitru nameće obaveza da strane u sporu tokom pregovora navodi da postignu sporazum, koji će biti osnov za donošenje rešenja koje zadržava snagu pravosnažne sudske presude.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 5
Nervirach
Fikus
Nema nikakve svrhe da postoje.
Država očigledno neće da se izbori sa sivom ekopnomijom na jednostavan način: inspektor za rad primi prijavu od radnika, utvrdi da plata i porezi i doprinosi NISU PLAĆENI (nije komplikovano!), donese rešenje o novčanom kažnjavanju poslodavca u skraćenom postupku i prinudnoj naplati....
Ovde i nema mesta medijaciji. O čemu da se dogovore poslodavac i radnik? Zna se kolika je plata, zna se koliki su doprinosi, zna se ko treba da plati! Pa nek plati ko treba da plati!
Ako radnik nije prijavljen neka ga prijavi inspektor za radne odnose po službenoj dužnosti i odmah donesenje rešenje o prinudnoj naplati neplaćenih poreza i doprinosa i isplati zarade. Prosto.
I onda ne bi imali situaciju u Goši i sličnim preduzećima.
Pićuka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar