Britanci, recimo, svake godine u martu, na osnovu realnih potreba kupaca i promena njihovih potrošačkih navika, u korpu dodaju nove proizvode ili eliminišu one koji se manje kupuju, piše
"Politika".
Tako su prošle godine uvrstili i skuplji čokoladni biskvit, sojino, pirinčano i bademovo mleko (zbog sve popularnijih dijeta i zdravijeg načina ishrane), ubacili nove ukuse bezalkoholnih pića, mineralnu vodu sa ukusima, pa čak i džin, koji je dugo odsustvovao sa ove liste, a trenutno je popularan u Britaniji. Iz korpe su izbačene mentol cigarete i manje popularne vrste bezalkoholnih pića.
I dok je u razvijenom svetu očigledno korpa odraz promene trendova, naša i dalje sadrži bazične namirnice i, prema svemu sudeći, osmu godinu zaredom ostaće ista. Poznato je da za njenu vrednost od 69.943 dinara, koliko je iznosila u oktobru, potrebno izdvojiti jednu i po prosečnu zaradu, koliko nam je potrebno da platimo namirnice i račune, ali i troškove lečenja, transporta, kulture, za odlazak u restoran ili kupovinu nameštaja. Pitanje je onda koliko je ona pokazatelj naših potreba i stvarne potrošnje ako samo za hranu i bezalkoholna pića mesečno izdvajamo najviše raspoloživog novca – 38,3 odsto.
Šta od hrane sadrži prosečna srpska korpa, koja je navodno dovoljna za preživljavanje tročlanog domaćinstva u toku jednog meseca?
Za početak, u njoj je oko 25 kilograma belog i 1,6 kilograma ostalih vrsta hleba. Pola kilograma bureka i još oko tri kilograma različitog peciva. Korpa sadrži i 16,5 litara mleka, 6,5 litara jogurta, tri kilograma sira i po 300 grama kajmaka i kačkavalja.
Statistika pokazuje da ova prosečna porodica pojede i 63 jajeta, a u mesečnoj potrošnji je i kilogram ribe, 700 grama junećeg, četiri kilograma svinjskog i isto toliko pilećeg mesa. Od prerađevina predviđeno je pola kilograma slanine, 300 grama svinjskog vrata, kilogram čajne i 1,4 kilograma mortadele. Na papiru, dovoljno nam je i svega 200 grama meda, 100 grama čokolade, 300 grama "eurokrema" i kesica bombona. Pola kilograma limuna, 1,3 kilograma pomorandži i toliko banana.
Na listi su i po jedna kesica supe po članu mesečno, kečap, majonez i kilogram kafe. Možda i najinteresantnije jeste to da u srpsku potrošačku korpu ulazi čak sedam litara "koka-kole" i "pepsija" i upola manje prirodnog voćnog soka.
Sve ovo izgleda nerealno, ali u Ministarstvu trgovine na pitanje "Politike" da li se prate navike potrošača i da li je u planu promena strukture potrošačke korpe, kažu da za time trenutno nema potrebe. Prosečna potrošačka korpa pravi se, kažu, na osnovu Anketa o potrošnji domaćinstva, koju Republički zavod za statistiku radi kvartalno.
"Metodologija izračunavanja potrošačke korpe je aktuelna i za sada nema potrebe za njenim ažuriranjem", kažu u ministarstvu i dodaju da će se menjati čim se steknu uslovi za to.
Da ne bude zabune, reč je o prosečnoj korpi, dok minimalna, čija je vrednost gotovo upola manja i iznosi 36.369 dinara, sadrži još manje namirnica. U njoj je upola manje svežeg mesa i voća, a u mini-korpi nedostaju med, kačkavalj, burek, čokolada za kuvanje, majonez, gotova supa i čaj, a za oko 40 odsto smanjene su i količine kafe, šećera, pavlake, jaja, mineralne vode, začina...
U čemu je razlika između mini i standardne potrošačke korpe?
Prva je pokazatelj koliko je novca potrebno da se doslovno preživi mesec dana, odnosno za najmanju količinu kalorija koju je potrebno uneti da bi se funkcionisalo, po standardima Svetske zdravstvene organizacije.
Potrošačka korpa u Srbiji se od 2011. godine obračunava po zvaničnoj metodologiji Evropske unije, od kada je prosečno domaćinstvo definisano kao tročlano, umesto četvoročlanog. Iako je prilikom predstavljanja ovog koncepta zapaženo da su se u korpi našle neke namirnice kojih ranije nije bilo, od 2011. godine lista proizvoda se nije menjala. Da li to znači da se i naše navike u ishrani ne menjaju gotovo deceniju ili je sve posledica kupovne moći koja stagnira? U oktobru je objavljeno da je visina prosečnog računa u maloprodaji iznosila četiri i po evra, u Italiji je pet puta veći, dok je u Belgiji, Holandiji i Luksemburgu vrednost prosečne kupovine iznosila 100 evra.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 10
mimica
Da zaposlim dete od 13 god. da radi, a ja ću isto po privatnicima za 20-25.000din? Da li i ja ako moram sve jeftino i nezdravo da jedem-treba i moje dete(pašteta , margarin...sa hlebom) itd.Zelena salata, rotvice ostalo sezonsko pOvrće i voće su luksuz.Kupim jogurt ponekaad detetu,jabuke, limun,čaj... A gde su komunalije-legnem oko 2h da bih skuvala nešto po jefinoj struji i oprala veš, istuširala se. Sva sreća što me ona razume pa ne traži skupu gardrobu. eksurzije , kafiće, im samo stari mob. telefon. Ali držimo se razumevanjem i da ovo društvo i vladavina neće dugo potrajati. ''URA ZA VLADU, KOJA ĆE I DECI DOPUSTITI DA SE HRANE PO SKUPŠTINSKIM CENAMA I MENIJU'', MI ODRASLI ĆEMO PAŠTETU. VIRŠLE, MARGARIN I POSEBNI PARIZER
Иван Грозни
Potrosac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar