Struja tako dobijena domaćinstva košta u proseku oko 6,5 evrocenti, dok se zeleni kilovati dobijeni iz vetroelektrana naplaćuju 9,2 centa, iz malih hidroelektrana od 5,9 do 12,40 evrocenti, iz biomase od 8,22 do 13,2, iz biogasa od 6,9 do 15,66, a iz solarnih elektrana 20,6 evrocenti, piše
Politika.
S druge strane, efekti na život ptica i slepih miševa prilikom gradnje vetroparkova već su vidljivi. Pojedine organizacije za zaštitu identifikovale su veći broj uginulih roda, gusaka, labudova i orlova. Upravo je to razlog zbog koga stalno upozoravaju na štetne posledice korišćenja energije vetra i apeluju na one koji vetrenjače grade da ih podižu van zaštićenih sredina.
Uznemirujući zvuci okretanja elisa na visokim vetroturbinama, manjak sunčeve svetlosti, pa i sama buka tokom njihovog rada, samo su neki od razloga koji već utiču na loše raspoloženje, pa i depresiju stanovnika koji duže vreme žive u blizini vetroparkova. Stoga nije ni čudo što ih razvijene primorske zemlje danas grade kilometrima daleko od obale, na pučini, koju Srbija, nažalost, nema.
Zašto naša zemlja, umesto svega ovoga, ako već mora da prati evropske trendove, ne bi iskoristila novih pet milijardi kubika gasa koji ubuduće treba da godišnje stižu iz Rusije za gradnju gasnih elektrana. Neki bi rekli da ovakva isporuka nije sigurna, tim pre što je Srbija visoko zavisna od uvoza ruskog gasa. Ali bi se, isto tako, mnogi složili da kod nas ne duvaju baš svaki dan tako jaki i "isplativi" vetrovi, a nema baš ni toliko sunca za solarne ploče.
Dakle, vrabac u ruci ili golub na grani? Proizvodnja jeftine električne energije iz srpskog uglja ili skupe, uz pomoć uvoznih komponenata, uz posebnu napomenu da savremeni filteri za odsumporavanje u termoelektranama, koji se u Srbiji već primenjuju, u potpunosti udovoljavaju svim evropskim ekološkim zahtevima.
Činjenica je da svi građani već odavno plaćaju naknadu za podsticaj obnovljivih izvora energije preko računa za struju. Reč je o trošku svih nas kojim se podstiče proizvodnja ove energije iz vetra, sunca, biomase, biogasa... Sav taj novac ide na poseban račun s koga se plaća ova struja.
Taj fond u koji sredstva idu raste srazmerno rastu proizvodnje te struje, a neke procene pokazuju da će građani do 2020. s računom za ovu namenu plaćati oko 400 dinara.
Da li pristajanjem na sve ovo, pa i činjenicu da smo prihvatili da povećamo udeo zelene energije na 27 odsto, slučajno ili namerno dajemo prednost uvozu strane tehnologije za proizvodnju vetroparkova, s jedne strane i korišćenju manje efikasnog načina proizvodnje struje iz vetra ili sunca, s druge strane, a sve sa jednim jedinim zajedničkim ciljem – da struja u Srbiji drastično poskupi. Posebno u času kada MMF prvi put od Srbije ne traže da struja poskupi.
Prof. dr Slobodan Ružić, bivši savetnik ministra energetike, kaže da su kod nas u oblasti obnovljivih izvora energije napravljeni pionirski koraci, verovatno najmanji u Evropi i apsolutno nedovoljni.
"Ni vetar, ni voda, ni svi ostali obnovljivi izvori kojima raspolažemo zajedno ne mogu zameniti ugalj. Obrnutu tezu u javnost plasiraju oni koji o energetici ne znaju dovoljno ili oni koji su plaćeni da je plasiraju, a ni jedni, ni drugi, nisu svesni ili ih nije briga za moguće posledice. Sledećih bar 20, a verovatno i 30 godina, ugalj mora da ostane osnov naše elektroenergetike. Za to vreme mi moramo da iskoristimo sve što možemo od obnovljivih izvora – potencijal vetra, vode, biomase i sunca, što će, svakako, dovesti do poskupljenja struje", kaže Ružić.
Druga strana velikih elisa
Istraživanja i ispitivanja gde i pod kojim uslovima mogu da se postave vetroparkovi traju izuzetno dugo, zbog ekoloških uslova u kojima se meri prelet ptica, ugrožavanje eko-sredine, brzina vetra... Stručnjaci ukazuju na moguću povećanu depresiju stanovnika u blizini vetroparkova zbog buke i vibracija, a i na izmenu ekosfere jer stradaju životinje.
Struja tako dobijena domaćinstva košta u proseku oko 6,5 evrocenti, dok se zeleni kilovati dobijeni iz vetroelektrana naplaćuju 9,2 centa, iz malih hidroelektrana od 5,9 do 12,40 evrocenti, iz biomase od 8,22 do 13,2, iz biogasa od 6,9 do 15,66, a iz solarnih elektrana 20,6 evrocenti, piše Politika.
Komentari 18
Jo
Petar K
Čak i da ceo svet pređe na nuklearnu energiju, na planeti nema dovoljno uranijuma za više od 50 godina - i to pri trenutnom stepenu eksploatacije:
https://www.wiseinternational.org/nuclear-monitor/621-622/4-uranium-reserves
Što se solara i razvijenih zemalja tiče, generalizacije bez činjenica nije na mestu, posebno kada činjenice govore suprotno. Npr. Engleska je prošle godine više od 50% električne energije proizvela iz obnovljivih energenata (a tu se ne računaju hidroelektrane), tj. iz vetra i solara. Takođe, u aprilu se u Engleskoj prvi put od elektrifikacije desilo da čitavog dana ni jedan kW električne energije ne bude proizveden iz uglja:
http://www.bbc.com/news/business-40198567
http://www.cityam.com/278018/2017-record-year-green-energy-uk-heres-13-broken-wind-solar
НМТ
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar