Srbija se sa negativnim prirodnim priraštajem suočava već četvrt veka, a njegove posledice stanovnici bi mogli značajnije da osete u periodu pred nama.
Foto: Pixabay
Kada država izgubi 600.000 stanovnika za 25 godina, a u to ne računajući migracije i ratove kroz koje je prošla, onda se kaže da postoji ozbiljan problem. Da je tako vidi se i kroz sve češće apele kako bi bilo potrebno rađati što više, obećavaju se populacione politike koje će olakšati poziciju roditelja, a "čuvari nacije" targetiraju žene koje odluče da svoje telo koriste po sopstvenoj volji, a ne volji okruženja, kao dežurne krivce za decenijski pad rađanja.
Kao "jak" argument izvlači se i to da će opadanje broja novorođenih dovesti do toga da Srbi postanu manjina u sopstvenoj državi, ali zvanična statistika Republičkog zavoda za statistiku neumoljivo pokazuje da problem negativnog prirodnog priraštaja u velikoj meri pogađa i nacionalne manjine.
Ipak, niko od zvaničnika, političara, ili crkvenih velikodostojnika nije objasnio građanima zbog čega je, uostalom i da li je, sve to opasno i kako bi to moglo da utiče, ako ne na njihove, onda na živote njihovih potomaka.
Najdirektnija posledica velike razlike između broja rođenih i umrlih, koja nije specifična samo za Srbiju, jeste ta da će broj stanovnika nastaviti da opada i u budućnosti. Na to se nadovezuje smanjenje fertilnog potencijala stanovništva, koji je neophodan za reprodukciju novih generacija, potom sledi i širenje depopulacionih prostora.
Međutim, najviše bi na stanovništvo moglo da utiče to što ono stari, jer se time smanjuje i radni potencijal. Zato je jedan većih izazova pitanje šta raditi sa penzionim sistemom, za koji ekonomisti i demografi godinama ukazuju da je neodrživ. Po nekim projekcijama, zbog odnosa između broja zaposlenih i penzionera, koji trenutno iznosi 1,44, već od 2021. godine moglo bi da dođe do ozbiljne krize, jer takozvana "bejbi bum" generacija ulazi u kontigent stanovništva starijih od 65 godina.
"Radni vek i zaposlenost su u visoko razvijenim zemljama uslovljeni očekivanim trajanjem života, koji se produžava zbog visokog nivoa zdravstvene zaštite, boljeg životnog standarda. Mi se trudimo da ispoštujemo međunarodne preporuke, pa tako i kada je dužina radnog veka u pitanju držimo neke evropske standarde. Međutim, problem je to što je razlika u trajanju života u visoko razvijenim zemljama, kao što je Švajcarska, u odnosu na Srbiju gotovo 10 godina. Naše očekivano trajanje života još uvek nije na nivou koji oni imaju i zbog toga postoji problem", kaže za 021.rs šefica Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk.
Naravno, teško je očekivati da će država biti "široke ruke" pa da sve više novca iz sopstvenih rezervi prosleđuje za penzioni fond. Ono što već imamo na delu je da se radni vek stanovnika produžava, odnosno lestvica za odlazak u starosnu penziju se podiže, kako bi se nadomestio nedostatak radnog potencijala.
Kvalitet života pojedinca
Veoma je teško da individualne potrebe građana budu zadovoljene kroz definisanje opštih društvenih potreba. Zbog toga je teško govoriti i o tome kako žive građani jedne zemlje, iako bi statistike o prosečnoj plati, nezaposlenosti i kupovnoj moći mogle dosta toga da kažu, kvalitet života je najčešće stvar subjektivnog osećaja.
Japan, koji se takođe suočava sa sve starijim stanovništvom i njegovim opadanjem, ovaj problem prevazilazi robotizacijom radnih mesta i produžavanjem radnog veka, a primetno je i da počinje privlačenje radne snage iz inostranstva, iako to do pre nekoliko godina nije bila jedna od poželjnih alternativa. Ovakvim planiranjem Japan se održava u vrhu najjačih ekonomija na svetu.
Kako će se pad broja stanovnika odraziti na kvalitet života građana ili radnika i penzionera kod nas, teško je reći, jer se teško može govoriti o tome koliko će radna snaga u Srbiji biti "na ceni" u narednim decenijama.
"Međutim, možemo spekulisati o mogućim posledicama tako dramatičnog smanjenja. Najpre, smanjenje resursa radne snage, naročito pod pretpostavkom ekonomskog rasta u 'optimističnom' scenariju, može dovesti do neusklađenosti između ponude i potražnje radne snage. Ta čisto numerička neusklađenost mogla bi biti uvećana strukturom nedostatka radnika sa određenim veštinama ili kvalifikacijama. Manjak radne snage takođe bi mogao dovesti do povećanja zarada, što bi imalo dve posledice na makroekonomskom nivou - inflaciju i gubitak konkurentnosti", navodi se u publikaciji "Uticaj demografskih i migracionih tokova na Srbiju".
Obesrabrujuće je to što, osim IT sektora koji se razvio sam od sebe, država predstavlja otvaranje fabrika sa nisko plaćenim poslovima kao velike investicije. U gradovima gde su se do pre nekoliko decenija proizvodili gotovi proizvodi za velike automobilske marke ili pak sama bela tehnika, danas imamo armiju radnika čiji je jedini posao da povezuje žice.
Menjanje prioritetnih usluga
Demograf Goran Penev je za 021.rs izjavio da će se u budućnosti više graditi starački domovi, nego škole i vrtići.
Promena strukture stanovništva zahteva i prilagođavanje usluga koje se nude čoveku. Shvatili su to i marketinški stručnjaci pa se bake i deke sve češće pojavljuju u situacijama u kojima su glavne uloge do sada igrali roditelji.
Jednostavno, "društvo osedelih" zahteva drugačije usluge od sredovečnih ili mladih osoba. A kako je već rečeno, projekcije pokazuju da će u budućnosti broj starijih stanovnika u Srbiji kontinuirano rasti u odnosu na mlade.
Autori publikacije o uticaju demografskih i migracionih tokova na Srbiju primećuju da se može očekivati povećana tražnja gerijatrijske i dugotrajne nege, kao i podrške "onima koji su krhkog zdravlja, ali i dalje u stanju da u većini slučajeva brinu o sebi".
"Zdravstvene ustanove će morati da se rekonstruišu tako da u njima bude više gerijatrijskih odeljenja i doći će do ekspanzije broja zdravstvenih ustanova i medicinske nege starih lica. Pristupačnost će biti sve značajnije pitanje, sa povećanom potražnjom za prostorom i prevoznim sredstvima prilagođenim za pristup invalidskim kolicima.Najverovatnije će se pojaviti nove usluge za pružanje nege imućnijim starim licima.Glavni problem neće biti infrastruktura već zaposleni potrebni da pruže te usluge, zato što je porast udela starijih lica veći nego porast njihovog broja. Ekonomske posledice biće značajne, pošto će pritisak na penzione fondove biti rastući, a njihovi prihodi sve manji. Ovo će predstavljati znatno opterećenje državnog budžeta, koji će morati da subvencioniše isplatu zagarantovanih penzija. Pojedinačna bankovna štednja i investicije biće umanjeni, pošto će starija lica svoje penzije dopunjavati životnom ušteđevinom", dodaje se u publikaciji.
Strategija iznad svih politika
Strategija za podsticanje rađanja doneta je 2008. godine, ali nikada nije imala priliku da zaživi. Predviđala je podsticajne mere, a bila je hvaljena i od strane vlasti i od stručnjaka. U toku je njeno ažuriranje, uvođenje novih mera, pa bi, ukoliko sve bude u redu, uskoro mogla da počne da se primenjuje.
Gordana Bjelobrk primećuje da je počelo ozbiljnije da se radi na pitanju demografske politike, ali ukazuje na to da ništa ne može da se uradi preko noći.
"Vi ne možete da utičete na pojedinca i da mu naredite da poveća broj rađanja. Ljudi tu odluku donose sami. Država može da raznim sistemskim merama pomogne mladim ljudima, da stvori pozitivan ambijent u različitim oblastima i da ih podrži ako se oni odluče da imaju decu. Te mere mogu biti ekonomske i neekonomske prirode, a uvek su te ekonomske mere problematične, jer je potrebno naći novac. Ne može se to rešiti preko noći, ali svakako da bi bilo dobro da postoji neka nacionalna strategija koja bi bila iznad svih politika i koja ne bi zavisila od promene vlasti", zaključuje naša sagovornica.
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Deca su naše blago". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Voleo sam da pratim napise na portalu 021 i mišljenja sam da ima dobro obrađenih aktuelnih tema, ali ovo prepucavanje: mi i vi, kada je ko došao, ko je veći patriota ili kako neki kažu, patrijota. Pa u čemu je razlika. Izlišno je dalje trošiti reči jel sve to govori kakvi smo mi generalno, bez obzira na gegrafsku odrednicu. I tako ce nas za 50 goina biti upola manje
Mrznja, zavist, negativna selekcija i nepotizam jesu epidemija već decenijama i nisu izgovor već razlog nazadovanja i stagniranja umesto pravog razvoja, a koji i nisu toliko vidljivi zbog razvoja novih tehnologija i napretka koji su one omogućile. Ja ne znam šta mislite ali znam kako zvuči ono što neprecizno izražavate. Mnogi koji su došli u NS kažu da vole njegovu arhitekturu, standard, mogućnosti koje nudi, uređenost, ali da smatraju da ljudi ostavljaju utisak da su, njima koji su došli iz ratnih i ruralnih sredina, motiv za ljubaznost zapravo "tunjavost" , "mlitavost" , "prefiniost", kao kod svih Evropljana koji su im takođe antipatični jer im je, simpatičnija poznata im muslimanska kultura, ukratko, da je "nesposobnjakoviće" potrebno eliminisati u preuzeti grad. I varvarima su Rimljani isto bili bezvezni. Isto tako se i Albancima svidelo Kosovo, pa su polako preuzeli. Nepotizam je smetao i domaćem stanovništvu i ono je moglo samo da se izbori sa njim, nije bilo potrebe da došljaci rešavaju problem sa nepotizmom dovodeću svoje ljude iz drugih država, jer je ovde bilo više nego dovoljno kvalitetnih i stručnih ljudi koji su čekali ta radna mesta. U više firmi u NS iskustvo je da je 1% Novosađana a oni koji sa strane su ispod nivoa stručnosti ali im ego ne da to da vide. Dakle vršena je decenijama negativna selekcija. A priča da su CG i RS ili ko god radniji je morala biti izmišljena da bi se opravdalo zapošljavanje preko veze. Bilo je ovde najstručnijih.
Mrznja, zavist, negativna selekcija i nepotizam jesu epidemija već decenijama i nisu izgovor već razlog nazadovanja i stagniranja umesto pravog razvoja, a koji i nisu toliko vidljivi zbog razvoja novih tehnologija i napretka koji su one omogućile. Ja ne znam šta mislite ali znam kako zvuči ono što neprecizno izražavate. Mnogi koji su došli u NS kažu da vole njegovu arhitekturu, standard, mogućnosti koje nudi, uređenost, ali da smatraju da ljudi ostavljaju utisak da su, njima koji su došli iz ratnih i ruralnih sredina, motiv za ljubaznost zapravo "tunjavost" , "mlitavost" , "prefiniost", kao kod svih Evropljana koji su im takođe antipatični jer im je, simpatičnija poznata im muslimanska kultura, ukratko, da je "nesposobnjakoviće" potrebno eliminisati u preuzeti grad. I varvarima su Rimljani isto bili bezvezni. Isto tako se i Albancima svidelo Kosovo, pa su polako preuzeli. Nepotizam je smetao i domaćem stanovništvu i ono je moglo samo da se izbori sa njim, nije bilo potrebe da došljaci rešavaju problem sa nepotizmom dovodeću svoje ljude iz drugih država, jer je ovde bilo više nego dovoljno kvalitetnih i stručnih ljudi koji su čekali ta radna mesta. U više firmi u NS iskustvo je da je 1% Novosađana a oni koji sa strane su ispod nivoa stručnosti ali im ego ne da to da vide. Dakle vršena je decenijama negativna selekcija. A priča da su CG i RS ili ko god radniji je morala biti izmišljena da bi se opravdalo zapošljavanje preko veze. Bilo je ovde najstručnijih.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović optužio je večeras pojedine stranačke kolege da opoziciji dostavljaju "laži o članovima porodice predsednika Srbije Aleksandra Vučića".
Pripadnici Vojske Srbije angažovani u mirovnim misijama u Libanu i na Bliskom istoku su dobro i do sada nisu bili direktno ugroženi, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane.
Predlogom izmene Zakona o visokom obrazovanju stvaraju se mogućnosti da se kvalitetni studijski programi sa inostranih univerziteta realizuju u Srbiji, kažu u Ministarstvu prosvete.
Viši sud u Beogradu odbacio je molbu za puštanje na uslovni otpust osuđenog bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legije.
U Srbiji su u septembru ove godine izdate 2.872 građevinske dozvole, što je od 7,7 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Nekadašnji predsednik Reformske demokratske stranke Vojvodine Dragoslav Petrović istakao je na promociji svog romana da je Ante Marković pokušavao sve kako bi zaustavio raspad Jugoslavije i rat.
Evropska komisija dala je pozitivnu ocenu za dodelu druge tranše finansijske pomoći Kijevu u iznosu od 4,1 milijardu evra iz Evropskog fonda za podršku Ukrajini.
Predstavnici Srbije i Mađarske potpisali su danas u Budimpešti zajedničku političku deklaraciju i šest sporazuma, posle sednice Saveta za stratešku saradnju dve zemlje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula "veoma nepristojan čovek koji ne voli Srbiju".
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici rešenja o dodeli nacionalnog sportskog priznanja rukometašici Jeleni Petrović i odbojkašu Ivanu Miljkoviću.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će voz od Beograda do Budimpešte krenuti najkasnije do marta 2026. godine i da će putovanje trajati dva sata i 45 minuta.
Premijer Miloš Vučević reagovao je na otvoreno pismo poslanice SSP Marinike Tepić upućeno Aleksandru Vučiću u kojem je iznela tvrdnje o "povezanosti vlasti sa kriminalom u Novom Sadu".
Srbija će za 30-tak godina imati oko 1,5 miliona stanovnika manje, a najviše će se isprazniti jug i istok, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine.
Sudsko veće na suđenju Urošu Blažiću za masovna ubistva u selima Malo Orašje i Dubona odbilo je danas skoro sve predloge za izvođenje novih dokaza, a naredno ročište biće 25. novembra, za kada je pla
Uprava za agrarna plaćanja obavestila je poljoprivredne proizvođače da je počela isplata dodatnih 10.000 dinara svima koji su ove godine ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 73
Carnojevic
@purgerNS
purgerNS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar