Ušteda bi mogla da bude neuporedivo veća ako bi se izračunalo koliko bi se novca manje ulagalo u infrastrukturne objekte, ako bi se umesto novog koristio reciklirani materijal.
Ovo je zaključak konferencije "Industrija rušenja" koju je u Beogradu organizovala Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu. Građevinski materijal koji bi se, kažu, pravilno odlagao, sortirao i reciklirao mogao bi da bude i izvozni resurs zemlje, ali i mogućnost za otvaranje novih radnih mesta u Srbiji.
U Beogradu je samo u poslednjih godinu dana srušeno pet velikih objekata, među kojima je i zgrada Saveznog MUP-a, SSNO-a u Nemanjinoj i američke ambasade.
"
Ako je po kvadratu samo ovih objekata bilo dva kubika šuta, računica pokazuje da je sa te tri lokacije uklonjeno oko dva miliona kubika građevinskog otpada. Budući da se po svakom kubiku reciklažom može izvući minimum 20 evra vredan novi materijal, sa ovim građevinskim otpadom bačeno je više od 40 miliona evra", kaže za
"Politiku" predsednik ove asocijacije
Dejan Bojović.
On pita zašto Srbija, kao zemlja koja je do osamdesetih godina prošlog veka imala uređen sistem odlaganja i upravljanja otpadom, danas olako odbacuje ovaj neiskorišćeni resurs.
Procenjuje se da u Srbiji godišnje nastaje oko milion tona građevinskog otpada i otpada od rušenja. Prema važećim propisima on završava na deponijama komunalnog otpada iako se ponovo može upotrebiti i do 80 odsto šuta i drugog građevinskog otpada. Evropski prosek pokazuje da je u novoizgrađenim objektima oko 10 odsto recikliranog materijala, dok je u Americi znatno više.
"U ovom trenutku imamo oko četiri hiljade divljih smetlišta prepunih građevinskog materijala. Daleko smo od Finske koja, na primer, reciklira oko 97 odsto građevinskog materijala, Danska više od 90 odsto, a Belgija, Engleska i Nemačka oko 70 procenata. Međutim, zemlja smo u izgradnji i bilo bi logično da koristimo ovaj resurs i ostvarimo znatne uštede", navodi Bojović.
Reciklaža građevinskog otpada je u našoj zemlji zanemarljiva i reciklira se samo asfalt.
Predsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić za "Politiku" kaže da su se oni ovim problemom bavili još pre 15 godina i ukazivali na to kako bismo mogli profitirati od građevinskog otpada, međutim do danas se ništa nije promenilo. Potencijali su veliki, međutim da bi se i država uključila, potrebno je da se pre svega uključi struka i da jasne smernice.
"Sve je počelo od toga kada smo, uz pomoć stručnih institucija, razmatrali kako bismo mogli da iskoristimo oko 600 miliona tolja mulja koji bi trebalo izvaditi iz Đerdapa. To je količina koja bi bila veća od Avale. Budući da je to posao koji nas svakako čeka, trebalo bi na vreme razmišljati kako da to uradimo. Posle smo se bavili i pitanjem reciklaže otpada i navodili primer Poljske koja je sa nama podelila iskustva u korišćenju građevinskog otpada u izgradnji novih objekata", navodi Rodić i najavljuje da će ova komora uskoro izaći sa konkretnom inicijativom.
Podsetimo, uređenje ove oblasti i zaštita životne sredine je i jedna od obaveza u procesu pristupanja EU. Hrvatska i Grčka i dalje plaćaju visoke kazne jer nisu rešile ovaj problem i posle ulaska u EU.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
.jpg "Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra")
Komentari 3
Ceca Velickovic
/
zemlja zadrtih
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar