Državna preduzeća na ovaj način nekažnjeno izbegavaju zabranu zapošljavanja, dok su angažovani radnici potpuno obespravljeni. Aktuelna zakonska regulativa takav način angažmana radnika niti dozvoljava niti zabranjuje zbog čega je već dve godine u pripremi zakon o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje.
Međutim, u Nacrtu tog dokumenta, problem izbegavanja zabrane zapošljavanja u državnim preduzećima preko agencija za rad na lizing se ne pominje. Takođe, broj tako angažovanih radnika u javnim preduzećima ni na koji način neće biti ograničen, iako su sindikati insistirali baš na tom ograničenju.
Zoran Ristić, predstavnik sindikata Nezavisnost u Radnoj grupi za izradu zakona, kaže za Insajder da je upravo zahtev sindikata da se broj agencijskih radnika u javnim preduzećima ograniči na 10 odsto, bio problem za nadležno Ministarstvo za rad.
"Ključni kamen spoticanja je to što smo tražili da se u javnim preduzećima u kojima je najviše zloupotreba definiše procenat radnika koji mogu biti angažovani preko agencija. Međutim, u Ministarstvu tvrde da to nije dobar predlog", kaže Ristić za Insajder.
(Ne)namerno odlaganje donošenja zakona
Prethodni ministar za rad Aleksandar Vulin je još 2015. izjavio da je njegova najveća greška to što zakonski nije rešen status radnika na lizing. Međutim, skoro tri godine kasnije, rad na lizing i dalje lebdi u pravnom vakuumu.
Rast broja agencija za privremeno zapošljavanje poklapa se s donošenjem Zakona o radu 2014. koji olakšava otpuštanje zaposlenih, ali i s Vladinom zabranom zapošljavanja u javnom sektoru, koja je doneta u decembru 2013. Zabrana je isticala krajem ove godine, međutim, ona je zbog "izuzetnih ekonomskih rezultata", kako su naveli u Vladi, produžena do kraja 2018. godine.
Upravo koristeći usluge posredničkih agencija, državna preduzeća izbegavaju da prijave te radnike kao stalno zaposlene, pa se postavlja pitanje da li je upravo to razlog što se uporno odlaže donošenje zakona i uređenje ove oblasti.
Na pitanje Insajdera zbog čega iznajmljivanje radnika preko agencija nije uvedeno u zakonske okvire čak tri godine od najave da će to biti učinjeno, sadašnji ministar za rad i socijalna pitanja Zoran Đorđević je rekao da je upoznat s tim problemom, ističući da očekuje da zakon bude donet tokom ove godine.
"Da li nama treba taj zakon – treba nam. Znam da postoji velika zloupotreba i zbog nepostojanja zakona postoje agencije koje simuliraju lizing radi zloupotrebe zbog čega poslodavci, s obzirom na to da nema zakonskog limita, pokušavaju da radnike na taj način angažuju u što većem broju. Predočeno mi je na Socijalno-ekonomskom savetu da neke kompanije pokazuju tu intenciju. Mi moramo to da sprečimo, jer ako budemo pustili da to ide bez kontrole ugrozićemo prava radnika", rekao je Đorđević za Insajder.
S druge strane, Ristić ističe da se Radna grupa od jula i formiranja nove vlade sastala samo jednom.
"Pomaka je bilo do 26. juna. Posle toga smo imali samo jedan sastanak i to 18. oktobra. Postoji nekoliko spornih članova zakona koje treba definisati", istakao je Ristić.
Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih je zahtev sindikata da se krug delatnosti u kojima ne može biti agencijskog zapošljavanja proširi.
"Na poslovima gde je povećan rizik ne bi trebalo da bude radnika na lizing. Takođe, lekar ili radnik u prosveti ne bi trebalo da bude angažovan preko agencije, posebno što se tu radi o privremenim poslovima. Zamislite da vas operiše lekar na lizing", objašnjava Ristić.
Agencije "reklamiraju" usluge izbegavanja zabrane zapošljavanja
Da je zaobilaženje zabrane zapošljavanja jedna od usluga koje nude, agencije za posredovanje u zapošljavanju ni ne kriju. Na svojim zvaničnim sajtovima, agencije nude usluge "outstaffing-a" čija je funkcija da kompanija angažuje radnike, a da se oni zvanično ne računaju kao zaposleni u toj kompaniji.
"Klijent identifikuje i regrutuje osoblje, ali formalno zapošljavanje se vrši preko agencije. Kada firma identifikuje pojedince koje želi na platnom spisku, agencija angažuje to osoblje kako bi obezbedila radni odnos i minimalne obaveze u vezi sa zaposlenjem", navodi se na sajtu jedne od agencija. Ovim mehanizmom se "zarade zaposlenih" prebacuju na "troškove usluga", čime se fiktivno prikazuje manji trošak za zaposlene.
Prema tvrdnjama sindikata i pisanju medija, radnike na lizing koriste EPS, Telekom, Srbijagas, Aerodrom "Nikola Tesla" i druga državna i komunalna preduzeća.
Trenutno radnici na lizing nemaju pravo na bolovanje, godišnji odmor, topli obrok, sindikalno organizovanje ili kolektivni ugovor, a istovremeno su manje plaćeni od stalno zaposlenih radnika. Ovakvo angažovanje radnika, umesto zakonski dozvoljenih 120 dana, često traje i po nekoliko godina.
Ipak, prema radnoj verziji zakona o agencijskom zapošljavanju, radnici angažovani preko agencija više neće raditi po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, već će imati ugovore o radu i jednake uslove rada kao zaposleni u firmi u kojoj rade. Međutim, s obzirom da nacrt još uvek nije ni blizu javne rasprave, ostaje otvoreno kakav će biti sadržaj zakona koji će, kako je najavio ministar Đorđević, tokom ove godine biti usvojen.
.jpg "Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi")
.jpg "Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka")
Komentari 6
Inzenjer gradjevine
Aleksandar
d
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar