Pravilo "Ignorantia legis non excusat" – "Nepoznavanje prava ne opravdava" dugo je važilo u našem krivičnom zakonodavstvu, ali već godinama nije aktuelno. Sada pravna zabluda u mnogim slučajevima isključuje krivičnu odgovornost.
"
Čitave generacije pravnika su učene da to što neko nije znao da je nešto propisano kao krivično delo ili kao prekršaj – nema značaja, te ga neznanje ne može samo po sebi osloboditi od odgovornosti. Tako je bilo nekada, ali sada više nije. Problem je što se to često u praksi ne uviđa u punoj meri", kaže za
"Politiku" dr
Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
"Nije krivično delo ono koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi. Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. Učiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to bio dužan i mogao da zna, kazna se može ublažiti", kaže član 29 Krivičnog zakonika. Zakon o prekršajima, u članu 22 takođe ima ovakvu odredbu o pravnoj zabludi. Prekršajni sudovi, međutim, izriču kazne za čitav niz prekršaja, koji su običnim građanima nepoznati.
Udovica ne zna da mora policiji da prijavi pištolj svog pokojnog muža, koji je imao urednu dozvolu za držanje oružja. U takvom slučaju ona ne mora da zna ni da pištolj postoji u njihovoj kući, zaključan u fioci ili sefu, ali ona je u prekršaju i biće novčano kažnjena.
Muž koji je ženi posudio svoj automobil ne mora da zna da je ona napravila saobraćajni prekršaj tako što je ušla u žutu saobraćajnu traku kada je skretala u neku ulicu. On će, međutim, prekršajno odgovarati ako ne obavesti policiju ko je u tom trenutku upravljao njegovim vozilom. Građani ne znaju da ovim "neobaveštavanjem" čine prekršaj. Mnogi roditelji ne znaju da im zakon nameće odgovornost za prekršaje koje učine njihova deca, koja su mlađa od 14 godina, jer ona nisu prekršajno (kao ni krivično) odgovorna.
"Svakako je bolje da se pravo poznaje, ali ako neko bez svoje krivice nije znao da je njegovo činjenje ili nečinjenje propisano kao krivično delo, onda kod njega ne postoji krivica. Kod zločina koja su "zlo po sebi" (mala in se), nemoguće je zamisliti da bilo ko iole normalan ne zna da ne sme ubiti, ukrasti, silovati, izvršiti razbojništvo. Međutim, to nije uvek slučaj kada je reč o čitavom nizu krivičnih dela, koja su često povezana i sa drugim propisima, a odnose se na neke aspekte privrednog ili finansijskog poslovanja i koja postoje samo zato što su propisana kao krivična dela", kaže dr Škulić.
Primeri za pravnu zabludu su mnogo češći u prekršajnom pravu.
"Dobar primer za to su članovi porodice koji su dužni da prijave oružje pokojnika, a ne znaju da imaju tu obavezu na osnovu Zakona o oružju i municiji. Kada prijave oružje, za koje je njihov pokojni član porodice imao urednu dozvolu za držanje, ako to nisu učinili u predviđenom roku, biće kažnjeni za prekršaj, što je apsurdno", navodi profesor. On ukazuje da prekršajni sudovi rezonuju "suviše uprošćeno" i nerado primenjuju načela krivičnog prava, ne samo kada je reč o neskrivljenoj pravnoj zabludi, nego i kada je reč o procesnim pitanjima koja su povezana sa pretpostavkom nevinosti.
"Oduvek je u našem krivičnom postupku važilo pravilo da sud može okrivljenog oglasiti krivim samo ako je potpuno uveren u njegovu krivicu. Međutim, sada u prekršajnim postupcima imamo situacije da sudovi ne odlučuju u korist nego na štetu okrivljenog ako dokazi nisu sporni", kaže Škulić.
Naime, i krivični i prekršajni sudovi moraju primenjivati pravilo "in dubio pro reo", što znači da u sumnji treba odlučivati u korist okrivljenog. Čest je slučaj da radar izmeri prekoračenje brzine za samo jedan kilometar, a poznato je da radari mogu da pogreše za dva do tri kilometra.
"Nije sporno da ne treba nimalo tolerisati bahate vozače, a naročito ne "trkače" na drumovima, ali se i ovde mora rezonovati pravnički. Ako zaista radari koje policija koristi imaju određenu toleranciju preciznosti od dva do tri kilometra ili u nekom procentu odstupaju prema specifikacijama proizvođača, to onda znači i da uvek postoji i određena sumnja u pogledu brzine kojom se kretao okrivljeni. Ta sumnja bi se morala "tumačiti" u korist, a ne na štetu okrivljenog", navodi sagovornik "Politike".
.jpg "Nepoznavanje zakona kao spas od krivične ili prekršajne odgovornosti")
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "I zvanično: Granica za aflatoksin u mleku se ne spušta još godinu dana")
Komentari 5
Aleksandar
Zakon kod nas odavno je samo slovo na papiru, a samovlašće i odlučivanje po babu i stričevima od strane novosadskih sudija je u prvom planu.
Nažalost, na svu muku i patnju ovog naroda koji živi ispod svakog standarda, još je i pravda postala nedostižna.
Nepoznavanje zakona, a uz obavezno prisustvo advokata prilikom sklapanja ugovora i obavezivanja ispunjenja istog, zadnjih decenija oslobađa čak i građevinske investitore koji nisu imali nameru da prevare kupce, a svu imovinu prebacili na decu i rođake.
Sud je odavno mrtva institucija u Novom Sadu.
Semtex
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar