U Srbiji još 632 objekta sa radioaktivnim gromobranima

Najviše ih je u Kikindi (40), Bečeju (39) i Pančevu (32), a gotovo polovina opština i gradova na bar jednoj ili dve zgrade ima zaštitu koja sadrži radioaktivni materijal. Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja sprovela je prethodnih godina akciju uklanjanja ovih gromobrana, a zakonski rok za njihovo sklanjanje i zamenu gromobranima koji nemaju radioaktivni izvor istekao je 2014. Agencija je u ovom periodu sopstvenim sredstvima u iznosu od dva miliona dinara, pomogla zamenu gromobrana na školama, vrtićima i drugim javnim ustanovama.

Direktor Agencije Slađan Velinov za "Novosti" kaže da ispravni gromobrani nisu opasni za stanovništvo, a problem su oni koji su oštećeni, nakrivljeni ili oni koji su pali jer mogu da emituju zračenje koje može da ugrozi zdravlje.

"Apelujemo na lokalne samouprave da se uključe u našu akciju i da pomognu uklanjanje radioaktivnih gromobrana. Većina opština ima samo po jedan ovakav gromobran i nije veliki trošak da plati njegovo uklanjanje, jer skidanje, bezbedno skladištenje i postavljanje novog bezbednog gromobrana košta između 2.500 i 3.000 evra", navodi Velinov.

Ovaj posao mogu da rade samo Institut "Vinča" i joj jedna licencirana privatna firma, a za bezbedno skladištenje zaduženo je JP "Nuklearni objekti Srbije".

U Srbiji su radioaktivni gromobrani postavljani šezdesetih godina prošlog veka i bilo ih je oko 3.400, a sada ih je ostalo 632. Na privrednim objektima ima ih 345, na javnim ustanovama 34, na stambenim zgradama 74 i 178 na poljoprivrednim objektima.

Poslednji podatak za Novi Sad je da ih ima 50-ak.