Da li će Srbija morati da ublaži uslovno otpuštanje iz zatvora?

U poređenju sa evropskim zemljama, pa i bivšom SFRJ, procenat uslovno otpuštenih zatvorenika u Srbiji znatno je znatno niži od ostatka sveta. Prema raspoloživim podacima, u zapadnim evropskim državama i do 70 odsto zatvorenika izlazi ranije na slobodu, a u Srbiji oko 20 odsto.
Da li će Srbija morati da ublaži uslovno otpuštanje iz zatvora?
Foto: Pixabay
Stručnjaci smatraju da nam ovo može biti jedna od prepreka pri ulasku u EU i da moramo povećati taj procenat.
 
Advokat Vojin Biljić, specijalista evropskog prava, kaže za Politiku da su uzroci – pravna nesigurnost i neizvesnost koja, prema njegovom mišljenju, vlada u srpskom pravosuđu.
 
"Kada je reč o krivičnim, a i parničnim predmetima, sudska praksa u našoj zemlji je takva da postoji potpuna pravna nepredvidivost u bilo čemu. Nisu usaglašeni ni stavovi same sudske prakse. Isti sudovi ponekad donose kontradiktorne odluke", navodi Biljić.
 
Uslovni otpust u mnogim zemljama stekao je popularnost kao sredstvo koje motiviše osuđenika na dobro ponašanje. Biljić dodaje da osuđenika ni u jednoj zemlji ne puštaju na uslovnu slobodu po automatizmu.
 
"Uvek neko donosi odluku. Problem kod nas je u tome što sudsko veće često nema usaglašene stavove", dodaje on.
 
Pre nešto više od pet godina u Srbiji su zakonom ublaženi uslovi da osuđenik bude pušten na slobodu pre isteka kazne i nakon toga se procenat uslovno puštenih povećao. Međutim, pravnici smatraju da se uslovni otpust u Srbiji i dalje ne primenjuje dovoljno.
 
U Ministarstvu pravde kažu za Politiku da radna grupa ministarstva za izmenu Krivičnog zakonika, koja je u stalnom zasedanju i radi na izmenama i dopunama tog akta, trenutno ne razmatra promenu članova koji se odnose na uslovni otpust. Dodaju da je taj akt u Krivičnom zakoniku regulisan članovima 46 i 47.
 
"Propisano je, pored ostalog, da će sud osuđenog koji je izdržao dve trećine uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku njenog izdržavanja popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito ako do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo", navode u ministarstvu.
 
Pri oceni da li će osuđenik biti uslovno otpušten uzima se u obzir vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Krivični zakonik propisuje i da se ne može uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.
 
Interesantno je da Marko Milićev, koji je osuđen na četiri i po godine zatvora zbog izazivanja saobraćajne nesreće u julu 2014. godine, kada je "kantrimenom" usmrtio mladića Luku Jovanovića na Brankovom mostu, nije prošle jeseni tražio uslovnu slobodu. Njemu je u septembru isteklo dve trećine odslužene kazne i po zakonu imao je pravo da podnese molbu za uslovno oslobađanje.
 
Pravo na uslovnu slobodu imaju i svi naši državljani koji robijaju po zatvorima širom sveta. Prema saznanjima beogradskog lista, broj Srba koji trenutno izdržava kaznu u u inostranstvu iznosi više od hiljadu.
 
Među najpoznatijim našim prestupnicima u zatvorima u inostranstvu je Luka Bojović, koji je u Španiji 2015. pravosnažno osuđen na 18 godina zatvora zbog organizovanja kriminalne grupe, prikrivanja krivičnih dela, posedovanja oružja i falsifikovanja dokumenata. Uhapšen je 2012. i od tada je u zatvoru. Pravo na uslovni otpust Bojović bi u Španiji stekao tek 2024. godine. Međutim, pojedini beogradski mediji su pre nekoliko dana pisali da se očekuje njegov povratak u Srbiju. Ta vest ostala je samo na nivou spekulacija jer u Ministarstvu pravde navode da nema nijedne nove informacije u vezi sa izručenjem Bojovića Srbiji.
 
Borivoje Borović, Bojovićev advokat, objašnjava da postoji teoretska mogućnost da njegov klijent zatraži da se krivična sankcija izvrši u Srbiji, a da u našoj zemlji priznaju sudsku odluku Španije. Međutim, za sada to nije tražio.
  • D-ex

    14.06.2018 09:04
    Pravda-nepravda
    Ni svesni niste koliko "boranije" robija takoreći nizašta. Pravi krimosi piju šampanjac u bazenima sa "viđenim" građanima ove zemlje. I sa izmenama zakona po pitanju puštanja na uslovnu slobodu,ponovo sudovi odlučuju po sistemu hoću-neću,a ne da zakon jasno propisuje norme i da ne zavisiš od samovolje sudija.Strašno je što u molbi i ako se ne osećaš krivim i robijaš ubeđen da nisi kriv,MORAŠ napisati "Da kriv sam,popravio sam se,nikada više neću,ponizno molim i prekljnjem....." jer u protivnom nema ništa od uslovnog,umesto da u molbi kažeš "Shodno odredbama zakona stekliu su se uslovi za moje puštanje na uslovnu slobodu,pa vas molim da primenom zakonskih odredbi...." Ne,pravosuđe mora da te ponizi do kraja,da te načini crvom koji kleči i moli bez obzira na odredbe zakona o puštanju na uslovnu slobodu. Srbijo tugo moja!!!!!!!
  • Futog

    28.01.2018 13:10
    Www
    Izlaze samo oni koji plate!!!
  • JovaNS

    28.01.2018 13:09
    @deda
    Umanjenje kazne zbog dobrog vladanja? Jako zanimljiv član krivičnog zakona koji kod nas zamenjuje uslovno puštanje na slobodu. Da se razumeno, ja nisam protiv uslovne kazne ali kada je kazna primerena delu a ne preblaga.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija