Tokom 2007. godine u našoj zemlji je od malignih tumora obolelo 221 dete, dok je danas taj broj i preko 300 mališana godišnje. Tokom 2016. godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Batut", u Srbiji je od malignih bolesti obolelo 334 dece do 19 godina, a najzastupljeniji oblici raka su leukemije, tumori mozga i limfomi. U uzrastu do 19 godina u Srbiji je umrlo 49 dece, a skoro dve trećine preminule dece bilo je uzrasta do 15 godina.
Docent dr
Miloš Kuzmanović, specijalista pedijatrije i načelnik Službe za ispitivanje i lečenje hematoloških i onkoloških bolesti u Institutu za majku i dete, kaže za
"Blic" da se uzroci malignih bolesti kod dece znatno razlikuju u odnosu na odrasle bolesnike i to utoliko što prepoznati faktori rizika za nastanak malignih oboljenja kod odraslih osoba - izostaju.
"Kod dece izostaju faktori kao što su dugotrajna izloženost hemijskim supstancama, pušenje, nezdrav stil života. S druge strane, kod dece postoje urođene bolesti kod kojih je povećana verovatnoća za nastanak malignog oboljenja. Ova saznanja mogu da objasne nastanak malignih oboljenja kod malog broja obolelih, dok kod najvećeg broja dece s malignim oboljenjima tačan uzrok bolesti još uvek nije poznat", kaže dr Kuzmanović.
Prof. dr Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži sa laboratorijom za kriobiologiju u Institutu za majku i dete, dodaje da postoje brojni faktori koji mogu da dovedu do malignog oboljenja i da se, kada su ove bolesti u pitanju, ne sme generalizovati.
"Nije samo genetika ta, već postoje i brojni spoljašnji faktori. Mora da se desi nekoliko događaja da bi ćelija promenila svoju ćud i postala maligna, da je organizam ne prepozna i da je ne eliminiše iz organizma. Naravno, zna se da kod nekih urođenih bolesti postoji veća sklonost za pojavu malignih bolesti, ali reč je o retkim oboljenjima", priča dr Vujić.
Prema podacima "Batuta", leukemije su najčešće maligne bolesti u dečjem uzrastu, od kojih boluje 30 odsto obolele dece, slede tumori mozga sa 11,5 odsto i limfomi sa šest odsto.
Prof. dr Dejan Škorić, pedijatar i hematoonkolog na Univerzitetskoj dečjoj klinici "Tiršova", koji se bavi malignitetima kod dece, kaže da je teško pitanje šta je tačno razlog ovom broju obolele dece. On objašnjava da za to postoje brojni razlozi, a jedan od njih bi, kako kaže, moglo da bude i NATO bombardovanje 1999. godine, kada je na teritoriju Srbije bačeno oko 45 tona osiromašenog uranijuma.
"Pored jonizujućeg zračenja kojem smo svi izloženi, kancerogeni agensi se nalaze i u hrani, vodi koju pijemo, u vazduhu koji udišemo i svi oni mogu kod genetski predisponiranog deteta da doprinesu razvoju maligne bolesti", navodi dr Škorić.
Kada je eventualna prevencija u pitanju, ovi stručnjaci objašnjavaju da su za decu sistematski pregledi sasvim dovoljni. Dr Dragana Vujić dodaje da se po planu i programu zna kada deca odlaze na sistematske preglede.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg)
Komentari 9
dr Petrovic
Strateski Torlak i domaca transfuziologija su unisteni.
zdravstvo unisteno.
a sudstvo nema moc da preko polucije kazni one koji su doneli takve zakobe, koji dozvoljavaju natapanje plodnih njiva i zagadjivanje pitke vode otrovima.
Narod mora da se probudi!
U.N.K.L.E.
Gde je toxicni otpad za koji se ne zna ili koji je vec izliven u reke, jezera, kanale ....
Jel neko saznao iz gradske vlasti u Novom Sadu odakle dolazi ono obojeno zagadjenje koje se izliva u Dunav? Naravno da nije, niti ce ikad biti otkriveno ako si clan aktuelne stranke na vlasti.
PatriJote nikako da se sete bezgranicnu upotrebu herbicida i pesticida u poljoprivredi gde kontrole tako reci nema posto inspektorijat postoji samo na papiru zbog stranackog platnog spiska. Cak i same opstine koje bi trebalo da se postaraju oko svojih divljih i legalnih deponija nista ne rade na ciscenju i sanaciji.
Vazno je da cemo za sve nase bezobrazluke i bahatost okriviti nekog treceg.
Orwell Vegan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar