Prema nekim procenama,
do petine presuda u Srbiji međusobno je neusklađeno, prenosi
N1. Ministarstvo pravde predvidelo je da amandmanima na Ustav donese Zakon o ujednačavanju sudske prakse, sa čim se slažu i u Društvu sudija Srbije, gde, međutim, ukazuju da to zavisi od toga kakvi se zakoni donose.
Sudstvo je servis koji pruža usluge rešavanja sporova u pravosuđu, koji postoji zbog građana, a ne zbog samih sebe, kaže pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović. Zato je neophodno, tvrdi, podneti amandmane na Ustav i menjati zakon, kako bi u budućnosti bilo manje istih slučajeva sa potpuno drugačijim presudama.
"Predvideli smo ustavnim amandmanima da 'izgovori' zvani nezavisnost pravosuđa, na kom insistira Društvo sudija, Vrhovni sud, Kasacioni, na kom insistira očigledno i Privredni apelacioni sud, da mogu da sude kako god hoće, kome god hoće, da to nije nezavisnost pravosuđa, jer nezavisnost pravosuđa postoji za građane, a ne za sudije", kaže pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda doneo je u aprilu 2014. normativni akt "Plan aktivnosti Suda radi ujednačavanja sudske prakse". Iz Društva sudija poručuju da sudovi jesu za to da se sudi na jedan predvidiv način.
"Potpuno se slažem sa tim da mora da postoji što je moguće više usaglašena praksa, ali moram da kažem da to zavisi od toga kakvi se zakoni donose, da li su saglasni međusobno, da li su protivrečni ili nisu. U zavinosti od toga onda se prave situacije u kojiima sudija razmišlja, tumači", smatra Dragana Boljević iz Društva sudija.
Međutim, ni to nije sve. Stručnjaci kažu da odredba Ustava koja predviđa da je sudija vezan zakonom, a ne odlukama drugih sudija, može dovesti do problema u ujednačavanju sudske prakse. Ali, rešenje postoji.
"Postoje mehanizmi koji mogu to da omoguće, a to je pre svega veća dostupnost Vrhovnog kasacionog suda u pojedinačnim predmetima. On je pozvan da jedini izjednačava sudsku praksu u Srbiji", navodi Marko Knežević sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
U Društvu sudija Srbije, međutim, podsećaju na stav Suda u Strazburu da neujednačena praksa nije problem u sistemu sudova koji postoje u Evropi, ali da ukoliko se ponavlja u više pojedinačnih slučajeva, problem postoji.
Slučajevi u kojim je sud u Strazburu uočio ponavljanja su naknade za primanja radnika bivših društvenih preduzeća, kao i slučaj isplate naknade vojnim rezervistima.
Podsetimo, Veće novosadskog Višeg suda, u samo mesec dana, za jedan isti predmet donelo je dve potpuno različite presude.
Tako je, zbog nečijeg propusta, taj predmet dospeo pred najvišu sudsku instancu, Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, koji je ocenio da su "bitno povređene odredbe krivičnog postupka", zbog čega bi sudije Višeg suda u Novom Sadu mogle čak i krivično da odgovaraju, navode Novosti.
Advokat Milan Belić objasnio je da je pred Osnovnim sudom u Novom Sadu njegov klijent proglašen krivim i prvostepenom presudom marta 2016. osuđen na uslovnu kaznu zbog lažnog prijavljivanja. Žalba advokata na presudu je uvažena krajem marta prošle godine i predmet ponovo vraćen na odlučivanje Osnovnom sudu u Novom Sadu.
"Posle mesec dana od ukinute presude, dok smo čekali da se zakaže i započne glavni pretres, mom klijentu Viši sud polovinom maja donosi za isti predmet, a bez ponovljenog suđenja, potpuno drugačiju odluku", kaže Belić.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg)
Komentari 6
Ostati zdrav
Sudstvo mora dobiti adekvatan nadzor, kao što ga ima svako u ovoj zemlji. Pa i političari idu na reizbor, odnosno nove izbore, samo sudije ne idu.
Бранко Миладиновић
Тужиоцима и судијама укинути имунитет – увести им лиценцу ( као што и друге професије имају) не мешајући се у њихову самосталност и независност а све у циљу гарантоване примене Закона, Устава, Кодекса и дате Заклетве!
Обавезно укинути “слободно судијско уверење” (нигде у свету не постоји) како би се избегла могућност „организованог криминала“ злоупотреба и заобилажења примене Закона, Устава, Кодекса и дате Заклетве!
Aca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar