Zloupotreba statistike

Piše: Živan Lazić

Tako je nedavno Republički zavod za statistiku objavio izrazito visok rast uposlenosti i plata. Uočivši preterani optimizam institucije čiji se direktor Miladin Kovačević i krajem prošle godine iznošenjem sličnih podataka obrukao, ono malo objektivnih novinara odlučilo je da proveri preko uplata za penzijsko osiguranje.

Povećanje broja radnika i zarada moralo bi se, pošto svi zaposleni uplaćuju 24,2 odsto bruto zarade za penzije, ispoljiti kroz srazmerno veći priliv u Penzioni fond.

Ukrašavanje stvarnosti

Po proračunu na osnovu objavljenih podataka, prihod bi prošle godine u odnosu na prethodnu morao biti uvećan za 96 milijardi dinara. Iz Fonda je, pak, stigla informacija da je uvećanje iznosilo 54 milijarde.

Nikada nismo bili zadovoljni državnom statističkom službom, bilo je vidljivo da u radu dominira uloga propagatora vlasti.

Proteklih meseci sve je postalo intenzivnije i obuhvatnije, a proširila se i mreža postupaka kojima srpska zvanična statistika ukrašava stvarnost.

Cifarska farsa

Tako je objavljeno da je broj zaposlenih od trećeg tromesečja 2014. do trećeg tromesečja 2017. godine uvećan za 320.000; istovremeno je i broj nezaposlenih smanjen za 170.000.

Gotovo farsično delovao je podatak da je od jeseni 2012. broj uposlenih veći za 730.000 novih radnika. Bio bi to rast od neverovatnih 36 odsto za samo pet sezona vladavine Srpske napredne stranke.

Statistika izostavlja da je u pomenutom periodu broj stanovnika Srbije starijih od 15 godina smanjen za 118.000, najviše odlaskom u inostranstvo. Tu se, delom, krije objašnjenje pada broja nezaposlenih.

Nov način evidentiranja

Brzo se pokazalo da je ulepšana slika nastala kao posledica promene metodologije evidentiranja zaposlenosti. Decenijama smo je zasnivali na broju onih koji 10,2 odsto bruto zarade uplaćuju za obavezno zdravstveno osiguranje.

Odnedavno RZZS nedeljno radi Ankete o radu po kojima se u zaposlene svrstava svako ko je u toj sedmici za bilo kakav posao dobio, makar i 10 evra, zaradu. Čak i da je radio u sivoj zoni, a nadoknadu dobio u naturi. U zaposlene se svrstavaju i radnici na crno, svi poljoprivednici, pomažući članovi, oni kojima porodica uplaćuje za penziju...

Na taj način, od 1,96 stiglo se do 2,83 miliona zaposlenih, od kojih 628.000 radi bez bilo kakvog ugovora o radu. Takođe, čak 207.000 zaposlenih po nekoj formi ugovora, radom ne stiče i pravo na osiguranje. Time je krajnje relatizovan pojam zaposlenosti.

Politika sputava statističku službu

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić sumnja u tačnost podataka, ukazujući da bi kumultivni rast BDP u pet godina morao biti mnogo veći da je došlo do i četvrtine objavljenog broja rasta uposlenih. Inače, produktivnost pojedinačnog rada bi bila ozbiljno umanjena.

Kako izvoz raste, prošle godine 14,5 odsto, produktivnost nije narušena, pa su statističke cifre upitne. Brojna su mišljenja da političkoj sceni nije interes da se podaci ovog tipa uopšte precizno utvrđuju. Neodređenost omogućava vlasti da kroji cifre prema sopstvenoj nakani i manipuliše javnošću.

Statističari nisu objavili podatak da, u proseku, srpska porodica ima dodatnih prihoda otprilike onoliko koliko stiče zaradom. Tu spadaju penzije, socijalna davanja, rentiranje stana ili poljoprivednog zemljišta, doznake, aktivnost mlađih koji uz učenje radom zarađuju novac…

Porast zaposlenih se delom objašnjava i sve češćom praksom rada dve osobe po pola radnog vremena na jednoj poziciji.

Manipulacija pomoću prosečne zarade

Bitna okolnost je i da su se od krize 2008. godine izgubila mnoga sigurna i dobro plaćena radna mesta, pa se i realan rast zaposlenosti zasniva na lošim i slabo plaćenim poslovima. Posledica je pad nivoa zarada.

Statistika, pak, ovu činjenicu izvrće tako što pri računanju prosečne zarade ne uzima u obzir zarade zaposlenih kod malih privatnika, samozaposlenih, seljaka, onih koji rade neformalno iako sve ove kategorije svrstava u zaposlene.

Navedeni, nimalo slučajni, propusti su sitnija i providna (predizborna) ulepšavanja. Znatno suptilnije su pojedine metodološke postavke statističke službe.

Stalno se ističe prosečna zarada, mada ovaj podatak ništa ne govori o nivoima i strukturi raspodele primanja. Mali broj ekstremnih plata podiže prosek i kada veliki broj radnika nema ni za preživljavanje.

Na primeru pretprošle 2016. godine vidi se koliko je prosečna zarada, računata prema metodologiji RZZS, neupotrebljiv podatak za ozbiljniju analizu plata. Te sezone iznosila je 375 evra, ali bi malo ko i pomislio da je čak 80 odsto plata bilo niže od 344 evra, dakle za najmanje tridesetak evra ispod takozvane prosečne.

Polovina plata ispod 217 evra

Mnogo više govori medijala, broj koji se nalazi na sredini niza po visini poređanih plata. Dakle, polovina zaposlenih zarađuje ispod medijale.

Pretprošle godine, medijala je bila samo 217 evra. Dakle polovina zaposlenih primala je bukvalno siću, pa stoga ne čudi što vlast uporno ističe prosečnu zaradu, pokazatelj koji mnogo više prikriva nego što obelodanjuje.